Ученице из Врања продају тела за 10 евра и фармерке

Девојчица П. Ф. из Врања је од ретких, која је уз помоћ родитеља, одлучила је да се избави из канџи проституције. У томе јој помаже и њен школски друг Н. А. који покушава да јој помогне.

- Запрепастио сам се кад је рекла чиме се бави. Дружили смо се у школи и после школе, али не увек. Зезамо се, пушимо на малом одмору, задиркујемо се. Некад одемо у кафић, и то је све. Никад нисам био код ње кући, али причала је да су јој ћале и кева болиди. Као, немају везе са животом, никад нису кући, стално нешто раде, а у кући ни динара, празан фрижидер, само свађе, псовање до бесвести и остало. Њу и млађег брата и не примећују, једноставно као да постоје – каже Н. А.У свет проституције увукла је њена другарица из школе. Било их је неколико које су се проституисале.

- Виделе су да сам очајна, без кинте, са излизаним фармерицама са пијаце, у старој јакни коју сам узела од мајке. Знале су све о мени и типовале ме. Нисам знала да су и наркоманке, каже П. Ф.

Младу девојчицу одвеле су њене другарице таксијем у Прешево. Била је са младим Албанцем, добила 30 евра и нове фармерке. Вратила се пресрећна. Данас је на лечењу од дроге и ружног живота.

Девојчица П. Ф. није усамљен случај. Продаја дечјих тела узела је маха о чему сведочи наш извор близак полицији:

- Раније су вршене рације, хватали су их по Прешеву, Великом Трновцу, по кафанама у околним селима. Обавештавани су родитељи, било је много непријатних сцена, нису веровали да је то њихово дете, претили су инспекторима да ће их тужити, прича извор.

Када су једног од родитеља којег су лично познавали питали одакле његовој ћерки на сваком прсту по један златан прстен, мирно је одговорио: „Купио јој момак!“

Све те девојчице су, каже, из породица где су пољуљани брачни односи у којима нису стекле ни минимум кућног васпитања. Заказала је породица, а школа је само пролазна станица у њиховом животу.

- Не долазе у школу, дан, два, три, недељу дана. Професоре у школи једино што интересује је да донесу оправдање. Нема сарадње између разредних старешина и родитеља. Где су директори школа, шта раде, није решење само поставити школског полицајца и готова ствар. Дете се прати четири године на часовима и немогуће је не приметити девијацију у понашању, ако је дрога и проституција у питању“ каже извор.

Проституција и дрогирање по становима и кућама карактеристично је за Врање.

„Причала је другарица да су скоро у једној кући иза школе били њих око 20 и ту су провели недељу дана. Дрогирали се, није се знало ко са ким, ко улази, а ко излази. Главна фаца је контролисала све. Родитељи су њен нестанак пријавили полицији, али нису је нашли. Сама је дошла, скоро полумртва. Иначе, свој изостанак из куће девојке вешто прикривају од родитеља. „Седеле смо целу ноћ у блоку“. – Идем да учим код другарице, спаваћу код ње три ноћи“. Неке од њих све обаве неприметно, за један дан. Пођу у школу, па таксијем у један по подне правац Прешево. Одраде и врате се у девет. Дођу кући, уморне, сломљене: „Данас смо имале осам часова, додатна настава“, и оду у кревет. Родитељи псују професоре, школу, каже ученик Н. А.

- Упркос цивилизацијском помаку на почетку 21. века, малолетничка проституција се налази у зони криминала у којој су судбина и животи на десетине хиљада малолетних девојчица у Србији препуштених међународном ланцу трговине белим робљем. Врање, као град на раскршћу путева који воде ка Косову, Македонији и Бугарској, на путу дроге са којом обично иде и проституција у последње време један је од центара где се врбују малолетне девојчице, старости од 14 до 16 година, за обављање најстаријег заната на свету, наводи извор из полиције.

- Девојчице се врбују из целог округа, има их из Сурдулице, Владичног Хана, Бујановца, али највише из Врања. Све се зна, држава је на потезу. Или ћемо имати друштво у границама нормале или клизимо у безизлаз, каже извор близак полицији.