Уз Математичку гимназију и Ниш постаје центар за таленте

Према речима професора Милоша Милосављевића из нишке Гимназије "Светозар Марковић", информатицко одељење те школе, чији се ђаци и сада налазе на једном великом такмичењу, најуспешније је у Србији али то пролази прилично незапажено.

Из Јужноафричке Републике злато је у конкуренцији 560 ученика из 101 земље, по други пут донео Жарко Ранђеловић, ученик нишке Гиманзије и тако једини за сада достигао успех чувеног талента Теодора вон Бурга.

Сребрну медаљу освојили су Анђела Шарковић, такође ученица Гимназије ''Светозар Марковић'', Душан Дробњак и Лука Вукелић ученици Математичке гимназије у Београду.

Бронзану медаљу освојили су Иван Танасијевић и Максим Стокић, такође ученици Математичке гимназије у Београду.

Ранђеловић, од јесени већ студент Кембриџа, цију је стипендију успео да добије рекао је Тањугу на београдском аеродрому да се за ово није припремао недељу, две, већ још од 2. године средње школе.

"Зато резултати долазе један за другим", рекао је он и навео да их успех вршњака из Београда не спутава да и они буду пођеднако добри.

Како каже, није размишљао о томе шта ће да ради кад заврши студије али га занима програмирање.

"Волео бих да останем у Србији али ако нема услова шта је ту је", рекао је Ранђеловић.

Његова земљакиња Анђела Шарковић истице да су утисци са тог престижног такмичења одлични и да је презадовољна сребрном медаљом.

Анђела је указала на проблем што у Нишу мање иду на такмичења због финансијских разлога, а њен професор Милош Милосављевић, један од вођа пута, рекао је Тањугу да одељење обдарених ученика за математику постоји у Нишу двадесетак година.

"Био сам ђак тог одељења и одмах након завршетка школе пошто сам био солидан такмичар, мада не олимпијац, укључио сам се у припреме ђака за математичка такмичења", навео је професор.

Ово је, како је рекао, најбољи резултат тог одељења али и до сада је било доста медаља.

"На пример информатичко одељење ове нишке гиманзије је науспешније у Србији, има више медаља него било која друга школа, само то пролази незапажено", истакао је Милосављевић и навео да је школа прошле године покушала да добије статус од националног значаја али није успела.

Он је указао на материјалне проблеме и недостатак подршке града, немогућност одласка на квалитетна тренинг такмичења.

"Читав рад се своди на ентузијазам, у Нишу нема чак ни много људи који се ангажују у раду са том децом, двоје, троје. Али успеси су константни", рекао је он и навео да одељење има 70-ак медаља што са олимпијада, Балканијада, углавном из информатике, математике и физике.

Ученик београдске престижне Математичке гиманзије Иван Танасијевић освојио је бронзу, а како је по слетању на београдски аеродром рекао, планира да настави студије на Тринити колеџу Универзитета у Кембриџу. Добио је, како каже, стипендију, али чека коначан одговор.

У његовог млађем друга из исте школе Луку Вукелића сви плажу много наде.

Завршио је 2. годину и ово му је прва светска медаља. И он планира да оде у иностранство, мада још није баш сигуран, каже, има времена за одлуке.

"Постоји благи притисак и велика очекивања од мене јер сам најмлађи у екипи, што ће ме терати да радим више", рекао је Лука.

ђаке је као и скоро сваки пут када оду на велика такмичења, на аеродрому дочекао директор Математичке гиманзије Срђан Огњановић, који иначе тесно сарађује са нишким колегама, затим родитељи и пријатељи деце али и Снежана Лакичхевић, менаџер из НИС-а, компаније која кроз пројектат "Енергија знања" помаже младима.

НИС је, према њеним речима, сачинио меморандуме о сарадњи са друштвима математичара, хемичара, физичара, да постакне развој природних наука у Србији, професоре и најталентованије ученике.

"Други пут заредом Жаркова медаља је златна и то је први пут после Теодора вон Бурга да неко има више од једне златне медаље са тог такмичења", нагласила је Лакићевић.

Он је истакла да осим Математичке гимназије, неспорног расадника талената, имамо још један врло јак центар за математику, Ниш, и нагласила да ће у том граду до почетка школе бити отворена компјутерска учионица.

"Трудимо се да школама из којих долазе најбољи ученици помогнемо што бољим условима за рад", рекла је она и истакла да су на нишком, новосадском и београдском Универзитету отворене модерне лабораторије за примењену физику и први пут ће ова деца имати где да се припремају.

Она је указала да НИС жели да подстакне и рад професора који остану заборављени а великог успеха и напретка нема без њиховог великог одрицања, труда и рада.

Тамо где су професори ангажовани, где је кадар мотивисан, резултати не изостају, рекла је Лакићевић.