Живот у Ракити – две године ванредног стања

Како и сами становници Раките кажу, две године живе у ванредном стању јер су се спонтано окупили како би одбранили реку, али и своје приватне поседе, које су запоселе машине и цеви. Последњих неколико недеља Ракићани свакодневно покушавају да мирно спрече даљу изградњу штитећи одлуку Министарства и законе Републике Србије.

Данијел Димитров доселио се пре десетак година из Београда у родно село свог оца. Каже да је до пре две године било лепо живети у Ракити, а да им од тада највеће проблеме прави приватно обезбеђење, које је унајмио инвеститор. Како наводи, оно отежава мештанима живот јер немају слободу кретања, а инциденти са радницима обезбеђења честа су појава.

„До пре две године живот је био много лепши, квалитетнији. Ниси морао да размишљаш да ће те на путу од продавнице до Звонца неко из обезбеђења пресрести, напасти. Више него евидентно је да су инвеститор и обезбеђење грађани првог реда, а ми другог“, наводи Димитров.

Његов комшија Десимир Стојанов нада се да ће радови ипак стати и да ће кренути да се поштује одлука ресорног министарства, које се позива на закон. Првобитну дозволу да се гради, Министарство за заштиту животне средине променило је још почетком године, док Министарство грађевине још увек не повлачи своју одлуку. Стојанов каже да ће радови ускоро доћи до њихових имања, а они су немоћни да зауставе и одбране реку и приватне поседе.

„Неко је неког ту намагарчио, а ми смо жртве“, каже он.

Данило Стојанов описује живот у Ракити као тежак. Још теже, каже, падају им извештаји медија и телевизија са националном фреквенцијом који су кренули у, како је описао, хајку против овог села. Данило Стојанов тврди да они који објављују негативно о Ракити – никада нису ушли у село. За читаву ситуацију он криви државу.

„Имам осећај да се читава држава по вертикали, одозго надоле, упрегла против нас, грађана села Раките“.

Угрожено је читаво село, тврде мештани, јер су радови изазвали и клизишта, као и могућа одузимања имања јер је инвеститор ставио хипотеку на парцеле које су у власништву мештана без питања и дозволе.

„Моји су преци за време Турака сачували ту имовину, а неко у 21. веку долази и отима ми. Помало ме је стид што живим у оваквој држави“, каже он.

Наши саговорници наводе да осим овога, градилиште онемогућава приступ шталама где држе стоку, пошто су углавном сточарско село. Кажу да немају право на пролаз, немају право на живот.

Данијел Димитров каже да не може да уђе у своје имање са друге стране реке јер су цеви постављене управо ту. Додаје да су цеви и на другим местима, пут је уништен, па је немогуће доћи и прићи великом делу поседа поред реке.

Мештани Раките и даље се надају да ће институције схватити какве проблеме имају јер ће, кажу, у супротном бити само још горе.