Збогом Смоки: Преминуо легенда југословенског и српског филма Љубиша Самарџић

У децембру након операције тумора  на мозгу, лекари су имали оптимистичне прогнозе, међутим његово стање се погоршало због хроничне леукемије од које је боловао дуже време.

Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду.

Бојан Ступица му је прибавио стипендију Атељеа 212, али је — привучен филмом (деби у Играма на скелама, 1961, С. Веиганда) — на сцени играо тек на самом почетку каријере. Пажњу критике привукао је већ следећом улогом шармантног неспретњаковића у „Прекобројној“ (1962) Б. Бауера, а углед је учврстио 1963. филмовима „Пешчани замак“ Б. Хладник, „Дани“ Александра Петровића и „Десант на Дрвар“ Ф. Хаџића. За филм „Јутро“, где је тумачио лик младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на фестивалу у Венецији. Награду Гран при у Нишу добио је за улогу у филму Вељка Булајића „Битка на Неретви“ 1969. Године.

Кроз готово тридесет година глумио је главне и веће споредне улоге у више од седамдесет филмова различитих жанрова, најчешће у ратним и комедијама, али, у новије време, иу делима друштвене проблематике: „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Смрт господина Голуже“, „Живот је леп“, „Кућа поред пруге“ и др... Наклоност публике стекао је готово искључиво на филму, како сам каже, играо је код скоро свих југословенских редитеља; на телевизији је наступао релативно мало (главне улоге у четири телевизијиске серије: „Куда иду дивље свиње“, „Димитирије Туцовић“, „Врућ ветар“ и „Полицајац са Петловог брда“). Добитник је и Седмојулске награде СР Србије 1984. године за глумачко остварење у протеклих двадесетпет година, те, тадашњег највишег признања Награде АВНОЈ-а 1988. године, иначе ова награда је први пут додељена једном филмском глумцу. Од свих југословенских глумаца најчешће је награђиван на пулском фестивалу.

Крајем јануара 2009, поводом 50. годишњице своје богате каријере, Љубиша Самарџић је био гост у љубљанској Каварани Кинодвор. Културни догађај је обележила и загребачка панк група Љубиша Самарџић.

Љубиша Самарџић је био ангажован у друштвено-политичком раду у Републици Србији. Био је члан Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС-а) и бивши члан Управног одбора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као глумац, глумио је партизанске улоге у ратним филмовима због чега је уживао симпатије и наклоност владајуће политичке партије Савеза комуниста Југославије.

Своје награде, дипломе и признања поклонио је Југословенској кинотеци фебруара 2014. године Легат је представљен јавности 27. фебруара 2016. године.

Поред многих, добитник је и Гран при Наиса награде за улогу у филму Битка на Неретви на Филмским сусретима у Нишу 1970. године.