У Врању отворен легат Вере Ценић

У име града Врања скупу се обратила градска вечница Изабела Савић. „У своjе лично и у име руководства града захваљуjем се породици на вредноj заоставштини коjу сте уступили библиотеци и тиме омогућили садашњим и будућим генерациjама да користе легат. Такође, кроз оваj легат живеће лик и дело Вере Ценић коjа jе оставила дубок траг у историjи града, а пре свега у образовању младих генерациjа и култури", истакла jе већница Изабела Савић. Директор врањске библиотеке Зоран Наjдић,  истакавши значаj Легата професорке Вере Ценић, такође се захвалио њеним наследницима што су сву њену заоставштину поклонили библиотеци, а самим тим и граду Врању. „Легат садржи 1.800 књига, монографиjа и публикациjа, близу 1.400 броjева разних часописа, као и личне предмете и као такав представља драгоцену збирку за врањску Jавну библиотеку", истакао jе Наjдић. О легатима као незаобилазним темељима културе jедне држава и о Вери Ценић, као jедноj од посебних фигура са врањске jавне сцене, говорио jе др Зоран Димић. Посебно се осврнуо на њене „Огледе о Бори Станковићу", коjи представљаjу jедно сасвим другачиjе читање дела и jунака наjпознатиjег Врањанца, Боре Станковића. Посебан печат данашњем догађаjу дало jе излагање Сунчице Денић, дугогодишње приjатељице породице Ценић.

Кроз емотивно и надахнуто казивање о Вери Ценић истакла jе: „ Нека ова заоставштина у виду легата Jавноj библиотеци „Бора Станковић" у Врању донесе већи броj читалаца и заљубљеника у књижевна дела Вере Ценић, заљубљенике у многе таjне уметности и науке, са особитом знатижељом, што остаjе као могућност да jе свако од нас открива на своj начин". У име породице обратила се Jадранка Митић. Она jе прочитала фрагменте из необjављене приче и дневничких бележака под називом „Остаjу даљине’’. „Идеjа наше породице jе била да свим љубитељима путовања, правих или имагинарних, учинимо доступне све ове књиге како би могле као и Вери Ценић да расветљаваjу пут, као што jе она, наша тетка,читаjући их, попут кандила обасjавала наше  животе. Захваљуjемо се господину Наjдићу коjи jе препознао нашу идеjу и реализовао jе и Александри кроз чиjе руке jе свака од ових књига прошла’’, рекла jе она. Легат Вере Ценић званично jе отворила др Драгана Милуновић, заменица управника и руководилац Сектора за библиотечко – информациону делатност Народне библиотеке Србиjе. „

Чињеница jе да смо се окупили не само због тога што jе библиотека добила књиге коjе су драгоцене, већ због тога што славимо човека. Окупили смо се у славу jедне жене коjа jе била виђена у граду, коjа jе иза себе оставила траг као хуманиста и као неко ко ће у том смислу наставити да живи и у библиотеци’’, нагласила jе Драгана Милуновић.

vranjenews.rs

Вера Ценић је рођена 26. новембра 1930. године у Врању, као најстарија од четири ћерке врањске породице Петковић.

Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност.

Као професор језика и књижевности радила је тридесет година у основној и средњој школи, а посебан печат оставила на Педагошкој академији, данашњем Педагошком факултету у Врању.

Генерације ученика и студената Педагошке академије са пијететом памте њене часове и данас носе у живом сећању сликовито тумачење књижевних дела, трудећи се да у свом послу примењују сличан метод.

Деценијама се бавила научним и књижевним радом.

Есеје, огледе и студије, понајвише о најпознатијем Врањанцу, писцу Борисаву Станковићу објављивала је у многобројним листовима и часописима.

Може се рећи да је својим ангажманом и делом креирала особен културни миље у Врању, цењен на широм простору српског националног бића.

Проф др Вера Ценић била је и први кустос - педагог Музеј куће Боре Станковића у Врању.

Написала је "Водић кроз музеј кућу Борисава Станковића".

Урбана је легенда да је сачувала пишчеву родну кућу у Врању од сигурног, планираног рушења 1964. године.

Књижевница Славица Гороња уврстила ју је међу десет најзначајнијих жена које су оставиле печат у српској националној баштини и представила у књизи "Жене говоре".

Године 2013. др Вера Ценић добила је Специјално јавно признање града Врања "31. јануар", за животно дело у науци и књижевном раду, 2017. Специјалну повељу Педагошког факултета и многе друге награде.

Објавила је књижевну студију "Огледи о Борисаву Станковићу" (1988), књиге "Кањец фиљма" (1994), аутобиографски роман о голооточком искуству (погледај одломак), "Реторика" (са Сунчицом Денић) 1995, многобројне есеје, огледе и текстове о књижевности и Бори Станковићу.

После 2013. године, са супругом прим. др Градимиром Ценићем, чувеним врањским хирургом, доживела је позну и закаснелу судску рехабилитацију по властитом захтеву, а због неоправданог суђења и времена проведеног на Голом отоку у време Резолуције Информбироа, у периоду 1950/51.