Рецепти југа Србије: Традиционални првомајски роштиљ

Потребно је:

1кг јунетине од врата
50мл воде
кашичица соли
1/3 кашичице бибера
главица ситно сецканог црног лука и 3 чена белог лука, такође ситно сецкана

Припрема

Оригинално се у води прокува бели лук, со и бибер па када се вода охлади све се процеђено сипа на месо сецкано на коцкице. Значи иде само вода са свим тим аромама – а буде стварно довољно јако зачињено.

И оригинално, коцкице преко ноћи стоје у фрижидеру покривене мокром ланеном крпом. Сутрадан  се тек месо меље два пута на машини. Како немам машину за месо, а нисам хтела да испустим душу због рибања блендера – у месари сам тражила да ми месо одмах самељу 2 пута на машини. 

Након млевења за оне који су прво секли на коцке – а за мене након што је мало одстајало – месо треба да се „меси“ још пола сата.

Затим месо стоји покривено провидном фолијом (тј. ланеном крпом) још 3-4 сата, ван фрижидера. Провидна фолија је ту уместо ланене крпе коју немам, а и да је имам мрзело би ме да је перем после.

Након тих пар сати, а пре него што се пређе на прављење ћевапа, у ову количину меса се умеша и 1 кашичица соде бикарбоне да буду „ваздушастији“.

Месо се затим провлачи кроз посебан шприц за прављење ћевапа. Главна фора је да се добро стисне и да нема пуно ваздуха, тј. да маса буде „сабијена“. Тако се добију они ћевапчићи који „одскачу“ на роштиљуили тигању као да су гумене лоптице.

Пећи на роштиљу уз стално окретање...   (потребно искуство)..

Уз салату, лук, љуто, вино, пиво ... 

Пријатно.