Зашто би требало да дрво одстоји бар годину дана пре ложења

Владимир Николић, самостални саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде, рекао је за РТС да је грејање на дрва и даље најјефтиније.

Шуме су, каже, најближе сеоским срединама, транспортни трошкови не оптерећују огревно дрво и аутоматски се добија јефтинији производ.

У шумама Србије доминира буква и највише се користи, затим храст, јасен, а онда топола, бреза и четинари.

"Количина влаге у дрвету зависи од времена када се посече дрво. У пролеће је највише влаге, и преко 50 процената. Наука каже да, ако посечемо дрво и оставимо га једну годину да одстоји, са простором да може да циркулише ваздух, количина влаге ће се смањити на 18-20 посто. То оптерећује кућне буџете јер се дрво мора припремити две сезоне унапред. Предлажемо да се ложи суво дрво јер оно даје 20 до 30 процената више топлотне енергије", наглашава саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде.

Последњих година све је популарнији систем грејања на дрвени пелет. То је, по дефиницији, сабијено дрво, мале честице с дрвета различитог пречника, влажности око осам процената и величине од 10 до 40 милиметара.

Предности пелета у односу на дрво, каже Николић, су једоставно мање муке корисника. У комору се сипа пелет, котлови су повезани на струју и сами се пале. Котао се чисти једном недељно или месечно.

Код грејања на дрва има више посла, од сечења, цепања дрва, слагања, каже Владимир Николић, самостални саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде.

За илегалне активности у шумама осуди се око 450 људи годишње 

Изменама и допунама Закона о шумама из 2015. дат је мандат шумарским и ловним инспекторима да могу да контролишу промет дрвета не само у шумама већ и на камионима на путевима, регионалним и државним, као и на пиланама и у приватним двориштима.

Од 2007. до 2017. поднето је око 3.000 кривичних пријава. Годишње у Србији буде осуђено око 450 људи за илегалне актвности у шумарству, каже Николић.

Гостујући у Јутарњем програму, Николић је истакао да је у првих девет месеци ове године шумарска и ловна инспекција поднела 923 прекршајне пријаве, седам пријава за привредни преступ и 15 кривичних пријава. Одузето је око 6.000 кубних метара дрвета.

"Оно што је јако битно је да се увек одузима илегално дрво. Поред дрвета, може се одузети и средство којим је учињен прекршај, моторне тестере, трактори, камиони. Оног тренутка када се дрва и средства одузму, возе се на стоваришта која су наменски изграђена за то. Имајући у виду да је дрво "кварљива роба", то дрво се продаје путем лицитације, а средства се уплаћују на наменски рачун јер судски процеси могу да трају годинама, док средствима која су одузета даље управља суд", објашњава Николић.

Додаје да је Закон о шумама из 2010. године дефинисао на који начин се газдује шумама и на који начин се обавља сеча. У државним шумама постоје десетогодишњи планови газдовања и све шуме су обухваћене тим плановима.

"У приватним шумама планови за газдовање се доносе за једну или више општина. Уколико приватни власник шуме хоће да посече дрво, у надлежној шумској управи подноси захтев, затим стручно лице из шумске управе излази на терен и врши одабир стабала за сечу. Након сече, уколико власник жели да транспортује дрва, она се жигошу шумским жигом и добија се пропратница. Тек када се изда пропратница значи да је дрво у легалном транспорту", наглашава Владимир Николић.