Депоније у Нишу поред сваке бандере

Гомиле ђубрета у Улици Ђуке Динић остављају ванпијачни продавци, али и трговинске радње у тој улици које немају законом прописане контејнере, тврди директор ЈКП „Тржница“, Небојша Петровић. Он каже да „Тржница“ има своје судове за одлагање смећа, али да не може да чисти и ван пијачног простора јер то није њихов посао.

Петровић подсећа да је ванпијачна продаја дугогодишњи проблем града, али да свих ових година није било могуће усагласити рад комуналних и тржишних инспектора и полиције, који би требало заједно да делују на терену. Надлежни у „Медијани“ потврђују ову причу и кажу да због ванпијачне продаје ангажују додатне екипе и имају додатне трошкове.

- Сваке вечери чистимо отпатке које остављају ванпијачни продавци и радници бројних околних локала, али не постижемо да уклонимо све бачено ђубре с тротоара Ђуке Динић. До пре шест месеци постојао је контејнер који је „Медијана“ уклонила јер су га власници локала премештали често јер им је сметао приликом дистрибуције робе. Сада се ђубре из кинеских и других продавница баца око бандера, што је рај за псе луталице, који свакодневно траже храну у тим гомилама отпадака и развлаче ђубре на све стране - кажу у „Медијани“.

Председник општине Црвени крст Лелица Костић каже да ће „Медијани“ послати допис у коме тражи постављање контејнера.

- Свесни смо проблема у тој улици. У тој улици се, истина, мешају надлежности „Медијане“, „Тржнице“, која руководи пијацом, и општине. Имали смо састанке, али се до сада ништа није решило - каже Костићева.

Братислав Вучковић, помоћник директора за оперативне послове у „Медијани“, истиче да би сваки локал у граду, па и у Улици Ђуке Динић, требало да има своју посуду за одлагање ђубрета.

- „Медијана“ ће, свакако, изаћи свима у сусрет да постави контејнере, али мора се претходно утврдити чија је надлежност чишћење отпадака из пијаце. Ми смо надлежни за чишћење улице, а „Тржница“ за своју територију, тако да није коректно да ђубре завршава на коловозу и тротоарима, што се често дешава. Узгред, захтев за постављање контејнера се шаље Управи за комуналну делатност, која одређује локацију за постављење и налаже нама да то ми учинимо - објашњава Вучковић.

Комуналној инспекцији градске општине Црвени крст овај проблем добро је познат, али кажу да да ни казне не помажу. Само ове године написано је двадесетак пријава, али ништа није помогло. Казне за физичка лица су од 500 до 5.000 динара, а за правна од пет до 50.000 динара.

Најгоре када је пијачни дан

Ако ни новчане казне нису помогле, грађани који живе у околним кућама оправдано страхују за своје здравље и кажу да је најгора ситуација петком и суботом када је пијачни дан.

- Центар града се од аутобуске станице налази на 800 корака, а ту се ствара епицентар заразе. Чопори паса лутају од бандере до бандере где се баца смеће - каже Бобан Стојановић, становник ове улице.

Комунално предузеће Медијана престаје да ради

Нишлијама прете затрпавање смећем и дављење у прљавштини, јер комунално предузеће сваког тренутка може да престане да ради пошто је у великим дуговима. Нишко комунално предузеће „Медијана" упозорило је да је питање тренутка када ће престати да односи смеће, чисти улице и уклања псе луталице јер је у дуговима до гуше. Ништа боља ситуација није ни на нишком аеродрому, због чега је најављено да би већ 15. октобра ваздушни саобраћај могао да буде обустављен.

Слично је и у осталим јавним предузећима и установама која опстају само захваљујући непрестаном узимању кредита. Њихов прошлогодишњи пословни губитак достигао је 300 милиона динара, а тај тренд наставио се и ове године, па због мањка пара постоји опасност да град доживи комунални колапс. Док градско руководство проблеме у јавном сектору приписује високим ненаплаћеним потраживањима и кредитима из периода пре њиховог мандата, опозиција тврди да је урушавање јавног сектора последица енормног запошљавања страначких послушника и разбацивања партијских кадрова који управљају јавним предузећима.

Потражују 500 милиона

Драган Радисављевић је на последњој скупштинској седници закукао над судбином комуналног предузећа „Медијана" чији је директор. Мада је кадар владајућег Г17 Плус, помоћ је затражио од опозиције, пошто је оценио да је град остао глув за његове молбе.

- Не смемо да прекинемо посао, а не знамо како даље да радимо. Ненаплаћена потраживања достигла су 500 милиона динара, од чега нам град као оснивач дугује 60 милиона. Разумемо да град има проблем са буџетом, али ако престанемо да одржавамо јавну хигијену, прети нам епидемија. Иде зима, прошле године смо потрошили 100.000 тона соли, а сада немамо пара да набавимо нове количине. Немамо пара за гориво за камионе. Град је одлагао решавање проблема док они нису толико нарасли да је сада тешко разрешити ситуацију - каже Радисављевић.

Недомаћинско пословање

Драган Бугариновић, директор нишког аеродрома, каже да је рачун његовог предузећа већ шест месеци блокиран.

- Дужни смо 95 милиона динара по основу кредита, али и за производе и услуге неопходне за функционисање предузећа. Овакво стање најпре се одразило на градски саобраћај. Од 10 аутобуса, које смо имали на линији која нам је поверена, возе само четири јер немамо пара за гориво и регистрацију. Прети нам искључење струје, добављачи најављују да нам више неће испоручивати ништа док не платимо оно што смо већ узели, што значи да нећемо моћи да одржавамо ни ваздушни саобраћај ако нам град или република не помогну. Ако све остане по старом, 15. октобар значиће и крај летова из Ниша - каже Бугариновић.

Опозициони политичари тврде да се десило оно што је било неминовно.

- Јавним предузећима управљају партијски руководиоци који њиховим новцем финансирају своје странке. Запошљавају се искључиво страначки кадрови. Странке у градској власти слажу се као рогови у врећи, свако вуче на своју страну, што се директно одражава на рад јавних предузећа. Мене као грађанина занима да ли ће нас затрпати смеће, да ли ће ме нападати пси луталице, а не која странка води које јавно предузеће. Међутим, страначки интереси су испред интереса грађана, па и када је у питању комунално функционисање - оцењује Срђан Пешић, одборник ЛДП-а.

Милан Лапчевић, одборник ДСС-а, тврди да је за пропаст јавних предузећа криво нерационално трошење.

- Расуло у јавним предузећима последица је превеликог броја запослених, али и тога што њихови руководиоци немилице троше паре које немају. Неопходно је увести неку врсту принудних управа које би контролисале њихове трошкове - истиче Лапчевић.

Симоновић: Град ће решити проблем

Градоначелник Ниша Милош Симоновић (ДС) признаје да је ситуација у јавним предузећима забрињавајућа, због чега ће град преузети ствари у своје руке.

- Јавна предузећа нису поштовала наше препоруке о смањивању броја запослених, већ су наставила са запошљавањем иако имају вишак радне снаге. Улазила су у инвестиције, а средства за то обезбеђивала кредитним задуживањем. То више неће бити могуће, јер ћемо успоставити контролу. Први корак је смањивање плата, посебно менаџменту, јер многи директори јавних предузећа више зарађују него ја и остали градски руководиоци. Успоставићемо контролу инвестиција, а биће иницирано и смењивање директора који су одговорни за овакво стање - најавио је Симоновић.