Украјина за сада не сумњичи обавештајца Наумова за велеиздају: Пред Вишим судом у Нишу читана замолница те државе

Наумов је поновио да изручење сматра смртном казном, и да се боји за свој живот, уколико буде враћен у Украјину, јер је на њега покушан атентат 3. децембра 2020. године. За то дело је изречена пресуда починиоцу, али се налогодавац још не зна“, рекла је Савић новинарима.

Према писању медија, након одласка Наумова из земље, непосредно пред инвазију Русије, украјински председник Володомир Зеленски прогласио га је за издајника и одузео му чин генерала, а Генерално тужилаштво Украјине је 13. марта ове године покренуло преткривичну истрагу због сумње у велеиздају. 

Данашња седница у нишком Вишем суду Седница на којој је читана замолница одржана је иза затворених врата, а судиница за претходни поступак Јелена Миладиновић није дозволила новинарима да јој присуствују, уз образложење да Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима обавезује државне органе да податке у вези са тим предметима сматра тајном.

Украјина за сада не сумњичи обавештајца Андрија Наумова за велеиздају: Пред Вишим судом у Нишу читана замолница те државе 2
Андриј Наумов: Фото З. Миладиновић/Данас
Наумов је приликом проласка поред новинара, са лисицама на рукама, показао два прста која значе слово “В”, у знак победе.

„Наумову се у оптужници стављају на терет лакша кривична дела, као што су злоупотреба службеног положаја или проневера, и то из још 2018. године, док је био руководилац у Државној агенцији за управљање зоном искључења нуклеарне електране у Чернобиљу”, рекао је адвокат Милан Петровић, који, такође, заступа Наумова. 

Он је казао да их је украјинско тужилаштво у августу ове године известило да се против Наумова не води никакав кривични поступак или истрага, а месец дана касније их обавестило да је против њега покренута истрага због неколико кривичних дела, те се не искључује могућност ни да се “појави наводна велеиздаја”.

Он је казао да поступак против његовог брањеника не може да се води по Закону о међународној правној помоћи јер, како је оценио, за то нису испуњени услови, нема доказа, те се чак и не зна ко је поднео замолницу за изручење.

Адвокат Петровић је и у тиму бранилаца немачког држављанина Александра Аксте, који је ухапшен заједно са Наумовим, 7. јуна ове године, на граничном прелазу из Србије ка Северној Македонији.

Он је казао да Немачка не тражи изручење Аксте, да је случај у предистражној фази, те да је једина веза Аксте са Наумовим што му је продао аутомобил, а након тога био у Наумовом возилу.

Браниоцима Аксте пре месец дана се прикључио и Владимир Ђукановић, адвокат и функционер СНС-а, који између осталог заступа осумњичене у случајевима Јовањица и Хркаловић.

Бивши високи украјински обавештајац и Акста се сумњиче за кривично дело прање новца, које су извршили тако што су заједнички покушали да преко границе пренесу више од 600.000 евра и око 125.000 долара у готовини, као и драго камење, чија је вредност процењена на око 6.500 евра.

Полиција је навела да се „сумња да потичу из криминалних делатности“.

Поступак пред Вишим судом у Нишу поводом замолнице за изручење Наумова наставља се 3. новембра.

Какав је даљи поступак?

Након подошења замолнице Украјине, судија за претходни поступак утврђује да ли постоје претпоставке за изручење, а ванпретресно веће након тога доноси решење о одбијању изручења или о испуњености претпоставки за изручење.

Наумов на такво решење има право жалбе Апелационом суду.

Уколико се правоснажним решењем Апелационог суда одбија изручење, оно се доставља Министарству правде које о томе обавештава Украјину.

Уколико Апелациони суд утврди да су испуњене претпоставке за изручење, његово решење и списи предмета се достављају Министарству правде.

Министар правде потом доноси решење којим дозвољава изручење, не дозвољава изручење или одлаже извршење решења о изручењу, уз могућност и привременог изручења.

Ко је Наумов?

Бивши бригадни генерал Андриј Наумов је, између осталог, био шеф Главног директората за унутрашњу безбедност.

Пре доласка у Службу безбедности Украјине (СБУ) радио је у Државној агенцији за управљање зоном искључења нуклеарне електране у Чернобиљу.

Био је одговоран за управљање привредним комплексом зоне искључења, као и за комуникацију са јавношћу о статусу радијације.

Пре нуклеарне електране, радио је у Тужилаштву, као виши помоц́ник заменика главног тужиоца, а потом и као виши тужилац.