Локализми не угрожавају стандарде књижевног језика

Врање - Кајсија, бубрег, бунар, ракија, чарапа, качамак... све су то турске речи које су се одомаћиле на простору југа Србије, и даље су у свакодневној употреби и немају алтернативу у српском језику, каже за Данас професор др Момчило Златановић (77) поводом објављивања најновијег, трећег речника, овога пута под насловом „Речник говора југа Србије“.

Златановић који је цео свој радни век универзитетског професора посветио сакупљању и тумачењу језичких (не)обичности и фолклорности на ширем простору југоисточне Србије претходно је објавио „Речник говора јужне Србије“ (1998) чије се друго издање појавило 2008. године.

- Разлика између претходног и најновијег речника пре свега је у његовој свеобухватности као и у томе да буде оплемењен са што више реченица у којима се употребљавају одређене речи. Рад је трајао целу деценију и у томе сам имао подршку лингвиста и научника, због чега сам ипак на одређеном губитку јер нисам успео да урадим друге књиге, али „човек је увек на губитку“, па ми је то нека врста утехе - објашњава у разговору за Данас професор Златановић коме је у издању „Врањских књига“ 2008. године изашао десетотомни избор из свеукупног стваралаштва.

На послу прављења речника аутор је користио многе турске, арапске, руске, персијске речнике указујући на „задовољство у муци с речима“. Књига садржи речи из Врањског Поморавља, Пчиње, Пољанице, Прешевске Моравице, Прешевске Црне горе, Грделичке клисуре, Власине, Црне Траве и Иногошта.

У дијалекту југа Србије много је поред речи из турског језика и оних из грчког, персијског, руског па и романских језика. Златановић сматра да у новије време брже нестају и губе се дијалектизми и провинцијализми наводећи да „млади људи данас често не разумеју како говоре њихови старији, у првом реду бабе и деде“ и прецизира да мало ко данас у Врању али и шире зна за реч „мамаљуга“ што је нека врста јела од кукурузног брашна.

- Стандардном језику не прети никаква опасност од локалних говора и никада им није претила. Треба прихватити чињеницу да су локализми део српског језика. Тиме се не оспорава званични језик на којем учимо или пишемо књиге. Нажалост, све чешће користимо стране речи, и то у све већем капацитету. Просечан читалац зато мора да призива лексиконе како би протумачио радове појединих српских аутора. Наше право је да чувамо изворност матерњег језика чиме чувамо и наш идентитет. Због тога за дијалекатске говоре треба имати више разумевања - каже Златановић.

Па ипак, мало ко ће у централној Србији разумети ако му кажете: „Глеј како се онај напељузија“, „Види како се он направио важан“, или ако изговорите „Не искачај у пладне, појавиле се пекуље“, „Не излази у подне појавиле се змије отвровнице“ или „Отиде куде Димче у Кленике да купи самуни за славу“ - „Отишао је код Димчета да купи бео пекарски хлеб за славу“.

Прича о дијалекатским речима намеће дилему да ли стандардни књижевни језик може да прихвати поједине речи. По Златановићевом мишљењу, „дијалекатски говори имају своје чари и они у том смислу имају шта даровати књижевном језику“.

- Живи су. Сочни. Гипки. Често поетични. Из ризнице народног говора југа Србије може се узети подоста речи за књижевни језик. У књижевном језику се употребљава страна реч оклагија, а ми имамо лепу реч сукаљка. Могла би да буде књижевна и мелодијска сложеница - песмопојка, она не значи исто што и певачица јер она пева за новац - каже Златановић.

За аутора речника говора југа Србије речници уопште су нешто што учи, али и абецеда једног поднебља. - И овај речник је урађен у намери да људе упозна с традицијом нашег амбијента и душе наших људи. Отуда мислим да ће и овај речник помоћи бољем упознавању крајева југа источне Србије - каже Златановић.

Јужњачки бисери

Из „Речника говора југа Србије“ издвајамо неке од речи које могу бити бисерни примери овдашњег говора: двопајка - крава која има две пруге друге боје, клуцам - ситним, намагличаво - магловито, рундзам - гласно плачем, тавриј - потпуна пропаст, угмечим - згњечим, чапатарник - онај који се дере, шунтавела - будаласта особа, запирам - одбијам, не прихватам, занеса - занесењак, докриве ми - било ми је жао...