Милошевићи: Гладни идемо на спавање

04.02.2013. Izvor: Blic

Волела бих да имамо више хране. Некада једемо само једном дневно. Често идемо гладни да спавамо. Као и свако дете, мали Миљан тражи чоколаду и млеко, али углавном немамо пара да му купимо. Он онда плаче, љути се... Не разуме дете наше сиромаштво - прича Милица Милошевић (17), која у невиђеној беди, са још три брата одраста у селу Крушце код Ниша. Помозите породици Милошевић преко "Блицове" акције "Срце за децу".

У тешком сиромаштву расту Мирослав (18), Милица (17), Младен (12) и Миљан (3) Милошевић. Отац Срђан (55) подиже их сам, како зна и уме, у полураспаднутој кући, с прозорима без свих стакала, без купатила, кухиње, намештаја.

- Прођу и по два-три месеца да немамо месо на трпези. Отац ме је научио да месим хлеб... Кувам чорбе, пасуљ, кромпир и купус, зависи шта кад има. Али, најтеже нам пада што немамо купатило. Грејемо воду, па се поливамо лончетом. Целе зиме смо сви болесни. Маштам и о машини за веш да више не морам да перем ручно, то ми заиста тешко пада - поверава се Милица која похађа средњу трговачку школу ванредно, да би могла да брине о браћи и оцу.

За разлику од другарица, њене жеље знатно су скромније, она машта да у својој соби има електрично светло и пећ на угаљ јер је зими превише хладно.

#
@