Не прави се регистар жена које су абортирале

По Закону о здравственој заштити свака трудница, породиља има право на здравствено осигурање током трајања трудноће и наредних годину дана после порођаја, а да, уколико дође до абортуса, то право престаје.

Уколико жене, које су према овом закону биле здравствено осигуране, прекину трудноћу губе право на бесплатну здравствену заштиту о трошку РФЗО и оне ће, како објашњава Бабић, имати право само на хитну медицинску помоћ у складу са Законом о здравственом осигурању.

- Обавеза здравствених установа да пријављују сваки абортус није ништа ново. Од 2006. године државне болнице шаљу електронским путем фактуре РФЗО о абортусима, али и лечењу сваке болести, са подацима у којима се налази име, презиме, матични број, број књижице, адреса стана. Ти подаци се прикупљају да би Фонд могао да плати услугу и никада није дошло до провале у информациони систем, информације су строго чуване и ограничени број људи може да им приступи - истиче др Бабић.

Та одредба је уведена да би се обавезале и приватне установе да шаљу податке о прекинутим трудноћама за категорију жена које су осигурање добиле због трудноће. Жене које нису здравствено осигуране убудуће ће потврду о трудноћи моћи да прибаве и од приватног лекара. Сада су и приватне и државне здравствене установе обавезне да известе Фонд о абортусима.

Омбудсман Саша Јанковић појашњава да закон не предвиђа никакав регистар жена, али да је у јавности настала забуна због недостатка информација.

- Да таква одредба стоји у Закону, Родољуб Шабић и ја бисмо одмах реаговали. Међутим, до забуне и страха међу грађанима дошло је због лоше комуникације и недовољних објашњења које је Фонд морао да да јавности - истиче Јанковић.

Иако већ два дана у јавности, али и на друштвеним мрежама грађани највише коментаришу прављење регистра, Фонд се до сада није обраћао јавности.