Петоро деце живи у штали

У штали од непечене цигле живе Војислав Стојменовић (54), његова супруга Љиљана (41) и деца Милош (17), Анастасија (11), Сара (8), Иван (3) и Предраг (2). Њихов дом је невелика одаја привремено склепана у бившој штали. Спавају на два климава кревета, плус на једном скованом од дасака. Крај отвора налик прозору дрвени сто, а све столице су им поломљене. Када треба да једу, из дворишта уносе малу клупу и седају на смену.

Невесела судбина упознала је и зближила Љиљану и Војислава у Центру за социјалну заштиту. Војислав се обрео у прихватној станици јер му је 27. септембра 2004. године изгорела кућа. Љиљана је у браку била жртва породичног насиља. Спас је потражила од Центра за социјални рад у Врању. Привремено уточиште нашла је у прихватној станици са сином Милошем и кћеркама Анастасијом и Саром. Војислав је био стари нежења и са Љиљом је засновао породицу 2007. године. У браку су добили Ивана, Предрага и Лару.

- Лара је имала два и по месеца када је умрла 15. фебруара ове године. Још не можемо да се саберемо после Ларине смрти. За родитеља је најгоре када сахрањује дете. Доктори су рекли да је Лара умрла од бронхитиса. Несрећа као да нас прати у стопу. Можда је то судбина сиромаха - прича мајка Љиљана плачљивим гласом.

Дирљив је сусрет са Стојменовићима које мрви и ломи немаштина. Али, све подносе стоички. Поносни су што не просе и не краду. Социјалну помоћ и три дечја додатка од укупно 17.000 динара сваког месеца све теже развлаче.

- Тешко ми је што ме не посећују другови и другарице. Они живе у кућама и становима, имају телевизоре, компјутере, проводе слободно време на интернету, а ми о томе не можемо ни да сањамо. Кад бисмо бар имали две лепо намештене собе да се више не гурамо у тескоби. Сара, Иван и Предраг ни играчке немају.Због бега од сиромаштва, посветићу се учењу - каже Анастасија.

У трошном дому породице Стојменовић мало је радости, мноштво невоља и мука. Сваки нови дан дочекују са зебњом. Као да се инате и пркосе нељудском животу, сиромаштву, оскудици, патњама.

- Испред кућерка гајимо пасуљ, кромпир, парадајз и друго поврће. Тек толико да се прехранимо. Гајили бисмо и свиње и кокошке, али немамо услове. Пре пет година почео сам да у близини штале у којој живимо зидам кућу. Захваљујући општини Врање, која је бесплатно обезбедила блокове и цемент, стигао сам до плоче. Даље не могу да макнем. Разочаран сам што у селу нико неће да нам помогне. Нико бар да дође, попије кафу и види како лоше живимо - каже Војислав Стојменовић.

Како да помогнете:

Dинарски рачун: 2750010221949709 90 - рсд, Социете Генерале Србија, Београд
Можете послати и СМС на број 2552
За више информација позовите 011/333-4-528