Двери Ниш: Преусмерити средства из локалног буџета на обнову породилишта

Саопштење преносимо у целости..

Истовремено, стање у нашим породилиштима, местима где отпочиње нови живот, је алармантно, почевши од хигијенских услова, преко исхране до односа према трудницама и породиљама. 11% мајки је рекло да неће више рађати због лошег искуства у породилишту и овај податак је поражавајућ.

Нишка Клиника за гинекологију и акушерство отворена је 1971. године и од тада до данас је површно реновирана једном или два пута. Иако о њеној комплетној реконструкцији слушамо често до тога није дошло. Није претерано рећи да је ова клиника у стању распадања о чему сведоче бројне маме.

У оквиру кампање „Једна је мајка“ градска организација Двери Ниш предала је председкину Скупштине Препоруку о ребалансу локалног буџета и преусмеравању буџетских средстава на унапређење стања у породилишту. Иако смо свесни чињенице да здравство потпада под републички, а не локални ниво, локална власт мора више водити рачуна о стању породилишта у коме се порађају наше суграђанке.

У тексту препоруке се, између осталог, наводи да локална самоуправа треба да спроводи мере за унапређење популационе политике и финансира пројекте у циљу подстицања наталитета и афирмације родитељства. Зато тражимо да се ребалансом буџета издвоје средства за унапређење стања у породилишту у коме се порађају наше суграђанке, а пре свега услова (епидурална анестезија, нега пре и после порођаја, обука у дојењу, квалитетнија исхрана, хигијена, одећа и постељина). Посебно апелујемо на достојанствен однос лекара, медицинског и немедицинског особља према трудницама, породиљама и бебама.

Највише жалби будућих мајки долази на здравствену негу у току трудноће где су практично принуђене да трудноће воде у приватној здравственој пракси уз огромне, често и непотребне трошкове, док се диспанзери за жене укидају, а базични медицински апарати кваре. У самим породилиштима породиље се жале пре свега на нехуман третман, лошу хигијену и исхрану, вређање и изостанак подршке након порођаја укључујући и патронажу која опет, на штету родитеља, завршава у приватној пракси. Угрожена су основна права жена у овом, најосетљивијем периоду живота за жене.

Закључак препоруке је да локална самоуправа нема прече инвестиције од улагања у здравље својих становника, а посебно трудница мајки и деце.