Керковић: Нови кредит, ново задужење од 370 евра по грађанину Србије

Саопштење преносимо у целости.

Ребаланс буџета показује да српске финансије имају „рупу“ од 279 милијарди динара и да укупни буџетски дефицит износи 2,36 милијарди евра. Укупан јавни дуг државе Србије износи 32,24 милијарде евра, док бруто друштвени производ земље, према Заводу за статистику, износи 6.270 милијарди динара или 53 милијарде евра. Јавни дуг је 2012. год износио мало више од 15 милијарди евра, док је власт СНС-а успела да га увећа за 17 милијарди евра. Док су дуговања порасла за више него дупло, управо окончан попис показао је да је број становника у Србији смањен на 6,5 милиона људи (на Југу Србије живи 40 хиљада људи мање) а невероватна је чињеница да је и број гласача на априлским изборима износио управо 6,5 милиона. Након што овај Закон буде усвојен у Скупштини, сваког од 6,5 милиона српских грађана власт ће задужити за нових 370 евра само у овој години.

Пре неколико месеци Фискални савет потврдио је оно што је Српски покрет Двери тврдио све време од почетка пандемије КОВИД19 - да је Влада неселективним мерама помоћи становништву и привреди током пандемије, потрошила две милијарде евра више него што је било неопходно да је помоћ давана онима којима је то било заиста неопходно. Да би покрила оно што је расипнички потрошила, Влада је најпре закључила међународни уговор о кредиту са Владом Абу Дабија за близу милијарду евра. Потом је Влада, док је „врховни командант“ војним авионима обарао комерцијални дрон, са представницима ММФ-а у Београду договорила 24 месечни стенд-бај аранжман за износ од 2,4 милијарде евра. Ово ће бити десети аранжман Србије са ММФ-ом од 2009.год. када се Србија задужила безмало 3 милијарде евра, и након 2015.год и задужења од преко милијарду евра. Уколико га Извршни одбор ММФ-а у децембру буде одобрио, ово ће бити и највеће задужење Србије у последњих десет година.

Посебну опасност задужења код ММФ-а као дела Групе Светске банке, не представљају његови стриктни услови и строге мере штедње које ММФ увек намеће као услов кредита, већ и инсистирање на брзој и свеобухватној приватизацији великих јавних предузећа. Земља која се задужује код ММФ-а увек губи економску, привредну и финансијску сувереност и касније остаје без дела јавне својине. Пример Грчке, која је због огромних дуговања и наметнутих мера штедње била принуђена да приватизује своје највеће луке (Пиреј и Солун), готово све аеродроме и авио компаније,електроенергетско предузеће, путеве, железницу и многа друга државна предузећа, о томе јасно говори. Није тешко погодити да ће предмет притиска ММФ-а након узимања дуга од 2,4 милијарде бити приватизација „Електропривреде Србије“, до чије је системске хаварије управо довела неспособност СНС менаџмента, а која је ово предузеће од екстра-профитера и извозника струје, претворила у екстра-губитника. Управо због огромних дуговања и енергетске кризе због увоза енергије, ребаланс буџета предвиђа да ће и дуговања ЕПС-а и Србијагаса држава преузети на себе. Ставка у Предлогу ребаланса која гласи „Издаци за набавку финансијске имовине „ повећана је за 1000% у односу на претходни буџет и износи 153 милијарде динара или 1,3 милијарде евра. Толико ће нас коштати неспособност СНС да управља енергетским системом.

Биће још горе уколико немогућност да се ова огромна дуговања врате, доведе до притисака ММФ-а да се приватизују ЕПС, ТЕЛЕКОМ и друга стратешка јавна предузећа, и то 2024.год. када овај аранжман треба да се оконча.