Васкрс, Исусов повратак у живот - Христос васкрсе

То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. пессацх) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно последње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 5. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Ускрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар за све друге празнике (нпр. Божић), као што су Грчка, Румунска и др. славе Ускрс по Јулијанском календару.

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Ускршња јаја

На Велики петак фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ ускршњи зец.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.