Врбица у Нишу

Врбица је дечији празник, Саборна цркава у Нишу

Весело, уз смех многобројне деце која су носила венчиће од пољског цвећа на глави и звончиће око врата - овако је изгледала порта Саборног храма око подне на Лазареву суботу или Врбицу. Многобројни верници стрпљиво су чекали у реду, како би у храму запалили свеће, а испред цркве су се родитељи са децом сликали, дружили, уживали на априлском сунцу.

Било је ту и неизбежних јагњића, који симболизују самог Исуса Христа, и невино страдање. Последњих година нарочито је постало уобичајено да се у двориште Саборне цркве доводе јагањци, како би се малишани сликали са њима на овај празник

Иако је од давнина био обичај да сами верници плету венчиће, то се, нарочито у већим градовима, изгубило. Венчићи су се у Нишу продавали у парковима, већим градским трговима и највише испред цркве, по цени од 50 до 100 динара.

Врбица је празник који се увек слави суботом, у шестој недељи поста, а посвећен је сећању на васкрсење Лазара и улазак Христа у Јерусалим, када су га дочекала деца. Зато се овај празник зове још и Лазарева субота, и сматра се радосним, дечијим празником. У православне храмове се на Лазареву суботу уносе врбове гране које се благосиљају, а потом поделе народу и деци.

Симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Исуса на уласку у Јерусалим. Са гранчицама у рукама, и венчићима на глави, деца са родитељима и свештеницима, крећу се око храма, уз певање тропара Лазареве суботе. Звончићи на тробојци симболизују победу над смрти, јер је тог дана Исус оживео Лазара. Гранчице врбе добијене у цркви, носе се кући и стављају поред иконе и кандила. постоји веровање у народу да оне могу да отерају болест и зло.

Са Лазаревом суботом почињу велики Ускршњи празници. У недељу, дан након Врбице, обележавају се Цвети, увек недељу дана пре Ускрса.