Варалице света: Виктор Ластинг

Виктор Ластиг сматра се једним од најталентованијих превараната који су икада живели. Рођен је 4. јануара 1890, у Чешкој. Из родне земље кренуо је на запад још у раним двадесетим годинама. Течно и врло слаткоречиво говорио је неколико страних језика. Најпознатије преваре починио је између Париза и Њујорка.

Ластингова прва превара била је машина за штампање лажног новца коју је продао чак за 30.000 долара. Звучи невероватно? Ластинг је пред "клијентима" демонстрирао машину која је за шест сати ископирала новчаницу од 100 долара. Клијент, осећајући велики профит, одмах је платио тражени новац. Међутим, машина је за 12 сати ископирала само две новчанице од по 100 долара, а затим је из ње почео да излази само празан папир. Клијент је обавестио полицију, али све што су сазнали је да је Ластинг затворио радњу и одселио се.

Ипак,Ластинг је најпознатији као човек који је продао Ајфелов торањ. Епохална превара је почела једног пролећног дана 1925. године када је у новинама прочитао да париске власти имају новчаних проблема са одржавањем торња. Чак је и фарбање било скупо.

Преварио и Ал Капонеа

Ластинг је са својим преварама успео да пређе и најпознатијег мафијаша свих времена Ал Капонеа. Њега је наговорио да уложи 40 хиљада долара у деонице које нису ни постојале. Новац је два месеца држао у сефу да би га на крају вратио Капонеу, рекавши му како је посао пропао. Овај му је за награду што је спасао уложени новац дао пет хиљада долара. То је, наравно, било све што је Ластинг и желео.

Ластигу је синула сјајна идеја. Вешти варалица узео је идентитет владиног службеника и договорио састанак са шесторицом трговаца старим гвожђем. Са њима се састао у престижном париском хотелу "Крилон". Представио се као заменик министра пошта и телеграфа и објаснио им да држава жели да се реши Ајфеловог торња, да га прода у старо гвожђе, јер нема пара за његово прескупо одржавање. Продавцима је назначио да "операција" мора да остане у строгој тајности, и да понуде за откуп морају да доставе наредног дана. Ипак, вешти варалица је одмах препознао жртву. То је био трговац Адре Поисон који није био део уског круга престижних париских бизнисмена, а надао се да ће му управо уговор за Ајфелов торањ та врата отворити.

Ластинг је знао да се налази на опасном терену. Поисонова жена је била сумњичава, а и трговац се питао зашто је све обавијено строгим велом тајне и зашто посао мора да се закључи тако брзо. Да би изашао на крај са сумњичавим Поисоном, Ластинг је "сервирао" још једну дебелу лаж. Он је наводно "признао" да у министарству зарађује мало, па мора да нађе начина да "попуни" расходе и због тога његови уговори захтевају "одређену дискрецију".

Умро у затвору

Виктора Ластинга су 1934. године ухапсили агенти ФБИ. Дан пре суђења, он је успео да побегне из притвора у Њујорку, али је поново ухапшен 27 дана касније у Питсбургу. Оптужен је и одређена му је казна од 20 година у Алкатразу. У марту 1947. добио је упалу плућа и преминуо у Медицинском центру за федералне затворнике у Спрингфилду, у држави Мисури.

Поисону је све одмах било јасно. Имао је посла са још једним корумпираним представником Владе који је желео мито. Лаж је умирила сумњичавог Поисона, а Ластинг је тако, поврх средстава за откуп Ајфеловог торња, добио и мито.

Чим су се дочепали новца Ластинг и његов лични секретар, преварант по имену Ден Колинс, сели су у воз за Беч. Преварант је претпоставио да ће Поисон звати Владу да пита за даље информације и да ће цела превара бити откривена. Ипак, то се није десило. Поисон је био превише постиђен да би се жалио полицији. Месец дана касније Ластинг се вратио у Париз, изабрао шест нових продаваца и покушао да прода торањ још једном. Овога пута, потенцијални купац је отишао у полицију пре него што је Ластинг закључио уговор, али су и Колинс и он успели да избегну хапшење.