Услед бројних неправилности, ускоро следи измена закона о извршитељима

Кубуровић је за РТС казала да очекује да ће предлог закона стићи у Скупштину Србије у првој половини 2019. године.

Она је казала да се закон мења због тога што су уочене неправилности од доношења актуелног закона 2015. године.

Додала је да се током рада радне групе искристалисало доста нових спорних питања које треба решити и да је циљ уклопити различите интересе.

"Радимо на уједначавању судске праксе зато што смо установили да извршитељи на подручјима различитих апелација различито поступају, да судови различито поступају, да је често нејасно шта је то неправилан акт који доноси извршитељ", рекла је Кубуровић.

Додала је да је новина у предлогу закона увођење е-аукције, јер се установило да код продаје некретнина има највише недостатака и неправилности.

"Кроз увођење е-аукције, праксе која постоји и ЕУ, имаћемо транспарентан процес, омогућићемо свим заинтересованима да учествују и информације ће бити заштићене", рекла је она.

Упитана да ли постоји могућност да закон онемогући одузимање некретнине због дуга, Кубуровић је одговорила да се и та иницијатива разматра и да верује да ће се наћи неко компромисно решење.

"Али оно што је битно да се мора водити рачуна о начелу сразмере који и дан данас јесте кроз закон прописан као једно од основних начела. У пракси се показало да се продају непокретности, али и имовина веће вредности од потраживања, тако да је то један од разлога због ког треба да се преиспита и да се на одговарајући начин начело сразмере заштити", рекла је Кубуровић.

Широка овлашћења јавних извршитеља

Подсетимо да је од увођења института јавног извршитеља у правни систем Србије, 2012. године, било доста полемике и проблема, незадовољства грађана.

Измена Закона 2016. године је требала да унапреди ову област, али су извршитељи добили шира овлашћења. Такође, многи од њих се нису либили да наплате своје "услуге" по скупим тарифама, па су се неки од њих баснословно богатили. Пример је случај извршитеља Миљана Трајковића из Ниша који је за 2 године инкасирао више од 2 милиона евра.

Ни други извршитељи се неће одрећи лаке зараде, па се тако виши наплата трошкова поште од скоро 2000 динара, колико узимају и за услугу прибављања информација од државних органа, иако ове услуге нису вршили, или су им трошкови били мањи од стотинак динара. Због тога су грађани за дуг од 5 000 динара често били терећени износом од скоро 40 000 динара. У једном случају реституције извршитељ је себи одредио накнаду од 400 000 динара.

Неки судови су оспоравали овакву праксу и поништавали решења извршитеља, међутим, у пракси веома неусаглашено.

У другм случајевима реаговали су грађани и спречавали исељења, као у случају Оливере Танасковић са децом.

Извршитеље не интересује ни правни основ, па су тако иселили брачни пар Петровић из стана које су они откупили, али је неки мањи износ био оспорен. Њима је извршитељ променио браву на стану док су они били одсутни.

Нови Закон о спречавању корупције

Још један од закона који ће добити нову верзију јесте Закон о спречавању корупције.

Тим прописом се ближе уређују правила спречавања сукоба интереса, кумулације јавних функција, регулишу пријављивање имовине и прихода јавних функционера, као и правни положај, надлежност, организација и рад Агенције за борбу против корупције.

Министарка је навела да Србија доношењем новог Закона о спречавању корупције испуњава једну од препорука организације ГРЕКО, а додала да је "у претходне две године у Србији донет сет анти-корупцијских закона" пошто је Влада борбу против корупције поставила као један од најважнијих политичких циљева.

"Корупција је најопаснији непријатељ напретку државе и друштва, а новчана средства која се потроше на корупцију, заправо припадају школама, болницама, грађанима", рекла је Кубуровић.