Hrabra Anđela: Dejana sam branila svojim telom!

Dejan Živić (37) iz aleksinačkog sela Vakup juče je otpušten iz niške bolnice, gde je proveo petnaest dana zbog teških povreda koje je zadobio prilikom skoka s mosta u reku Moravicu. Zasluga što je mladić ostao živ, te što nije završio u invalidskim kolicima pripada nezaposlenoj medicinskoj sestri Anđeli Stojčev (22), koja je Dejana, kako kaže, svojim telom branila od nestručnih spasilaca. To je bilo presudno za Živićev oporavak jer je zadobio frakturu šestog kičmenog pršljena i nagnječenje kičmene moždine, pa je nestručno spasavanje vrlo lako moglo da se završi fatalnim ishodom. Ona priznaje da joj je ovo bio prvi put da se bori za nečiji život.

Mogli su ga ubiti

- Nisam se dvoumila ni trenutak. Znala sam da ga, ako mu neko priđe pre mene, može ubiti sa ciljem da mu pomogne. Skočila sam u vodu, opipala mu puls i kad sam se uverila da je živ, počela sam da vičem da ga ne diraju. Neki momci su bili uporni, ja se toga više i ne sećam, ali moji drugovi, koji su to posmatrali, pričali su mi kasnije da sam se s njima otimala za Dejanovo telo. Onda sam organizovala četvoricu momaka da ga polako, držeći ga u ravni, zajedno sa mnom izvade iz vode - opisuje Anđela.

Bila uporna

Dejanov brat Bojan kaže da je od niških lekara čuo da mu je Anđela spasla brata.
- Da smo ga pomerili kako ne treba, ubili bismo ga. Ta devojka je stala ispred Dejana i nikom nije dozvoljavala da mu priđe. Nešto mu je radila oko vrata, i on je onda prodisao. Celog života ću joj biti zahvalan - kaže brat povređenog mladića.

Dejan Živić
SKAKAO SAM PET STOTINA PUTA

Dejan ističe da je pre tragedije skočio najmanje 500 puta.
- Tada sam skočio s visine od tri metra, a pre toga i sa sedam-osam metara. Uvek sam bio oprezan, i tada sam izmerio dubinu da bih bio siguran da će sve biti u redu. Međutim, promašio sam pravac i glavom se zabio u plićak. Mogao sam da poginem zbog trenutka nepromišljenosti - ističe Dejan.