Leskovački filigranski nakit

Ruke zlata vredne bilo da su u njima klešta, makazice, pinceta, brener ili olovka. Mnoštvo ideja koje naviru lako prate. Nakit najpre dizajnira, a potom sledi vez srebrnom žicom, protkan poludragim i dragim kamenjem. Savijajući, uplićući, ukrašavajući nastaju komadi filigrana koji ostavljaju bez reči.

"Pletenje srebrne niti to mi se sviđa inače da mislim da je i zanat i umetnost", kaže Ivana Stanković, mr likovne grafike i majstor filigrana.

Ljubav se rodila u rodnom Skoplju gde je magistrirala na Akademiji likovnih umetnosti, ali izrada filigrana je posvećena, precizna, tradicionalna tehnika. Savladala ju je u najboljim makedonskim radionicama i donela u Leskovac pre jednu deceniju.

Ivana kaže: "Volim to čime se bavim, što stvaram nešto po meni lepo i što dajem sve od sebe da dam jedan umetnički pečat na ovo što radim".

Godinama sarađuje sa Muzejom primenjenih umetnosti u Beogradu, odnedavno i sa leskovačkim Narodnim muzejom. Posle izložbe replika i autorskog nakita iz prvih vekova nove ere, etnološka zbirka izrodila je Bleštavilo.

"Predstavljena je apsolutno autentično onako kako je nekad rađen nakit", kaže Slađana Rajković, etnolog.

Ogrlice, naušnice, medaljoni, privesci manžetne, ogledalo jednog vremena i danas mogu da se ponesu. Replike su verne, sve ostalo u policama pored njih nastalo je kao inspiracija originalnim nakitom iz 19. veka.

"Išli smo ka tome da odaberemo komade nakita koji bi bili i sad aktuelni da bi mogao i sad neko da nosi to, i koji su nama bili atraktivni", kaže Ivana Stanković, autor izložbe.

Zanat i vid umetnosti ispleteni poput žice kao nit i zrno u latinskim rečima filum i granum. Kako god za mladu leskovačku umetnicu, bez stalnog posla i ateljea, nepremostivnih zahteva i nepoznanica kod filigrana nema. Energiju crpi u porodici uz supruga, akademskog slikara i mališane koji su od roditelja očigledno nasledili talenat.