Moje dete se drogira?! To je nemoguće!

"Simptomi zavisnosti od kocke, droge i alkohola su različiti, ali ono što se prvo primeti kod zavisnika je nezainteresovanost za aktivnosti koje su ga to tada zanimale. Ako govorimo o deci, primetno je popuštanje u školi, zatvaranje u sobu, nezainteresovanost za porodične aktivnosti, povlačenje u sebe. Problem je u tome što se ovi simptomi mogu pojaviti u adolescenciji iako dete nije zavisno. Zato, kada primetite nešto od navedenog, neka vam se za svaki slučaj upali alarm, crvena lampica u glavi, i pokušajte da otkrijete postoji li problem", kaže za MONDO psihijatar dr Tanja Raičević, sa kojom smo razgovarali nakon tribine "Rani znaci prepoznavanja zloupotrebe psihoaktivnih supstanci", u Bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu.

Simptomi upotrebe droga
Pogledajte detetu oči: žute beonjače, kao i proširene zenice, mogu da ukazuju na to da osoba koristi psihoaktivne supstance (PAS). Takođe, neuhranjenost, česta niska telesna temperatura, pospanost i upadljiva nezainteresovanost.

Kada primete ove simptome, šta roditelji treba dalje da urade?

"Da otvoreno razgovaraju sa decom, ali bez vike, ucenjivanja. Samo direktan razgovor može da spreči da dođe do većih problema. Ovisnici često lažu, poriču problem koji imaju, zato je najsigurnije uraditi test putem urina, koji je jeftin i može se kupiti u svakoj apoteci. Taj test bi trebalo da radite jednom sedmično. Najbitnije je da se ne zatvore oči pred problemom, što roditelji nekada rade."

"Neće to mene", skloni smo da pomislimi čak i kada su ovakvi problemi u pitanju?

"Roditelji često sebe zavaravaju jer ne žele da prihvate sopstvenu krivicu za dete koje je počelo da se kocka ili koristi droge, alkohol. Zato su spremni da veruju u dečije laži, čak i kada je veoma očigledno da ne govore istinu. Mnogi roditelji kažu: 'Moje dete ne može da bude narkoman'. Ključ je u tom 'moje' i zato je deci lako da mamu i tatu ubede u laži. Na pitanje roditelja: 'Zašto su ti takve oči?', sledi odgovor: 'Mama, zar ti misliš da bih ja?!'. Poenta je u tome da svačije dete može da ima problem sa zavisnošću i to roditelji moraju da shvate."

Bolje sprečiti nego lečiti
"Decu treba na vreme kontrolisati, ali bi to trebalo raditi suptilno jer ukoliko shvate da ih 'uhodite' i proveravate, to će imati kontraefekat, a dete će postati obazrivije. Dakle, da, ako sumnjate, pretresite mu džepove, na primer, ali samo kada ste sigurni da dete ne može da vas vidi", kaže dr Raičević. I uvid u sms poruke u telefonu deteta, ono što objavljuje i ko su mu prijatelji na društvenim mrežama, takođe je veoma važno. Roditelji moraju da nađu način kako će to sve da povremeno proveravaju.

Kako pomoći deci da se izbore sa problemom koji imaju?

"Prvo, trebalo bi razgovarati sa detetom i ubediti ga da ode u savetovalište. Većina mladih odbija da potraži stručnu pomoć zbog toga što ih je sramota i smatraju da će ih to na neki način obeležiti u društvu. Savetovališta su dobra jer se pomoć može dobiti potpuno besplatno, uz diskreciju i anonimnost. Na putu do izlečenja važna je i podrška bliskih ljudi, bez toga su šanse male. Kao kada vam stane auto: kada petoro pogura, veće su šanse da krene. Učitelji i nastavnici takođe imaju važnu ulogu u tome, afirmativni stav imože da pomogne:  'Dobar si', 'Trebalo bi da ideš na košarku…', može mnogo da znači".

Kada već pominjemo sport, koliko su važne vannastavne aktivnosti u prevenciji bolesti zavisnosti?

"Jako su važne. Deca se porocima najčešće okreću kao mehanizmu odbrane od stresa, jer ti mehanizmi još uvek nisu razvijeni u tinejdžerskom uzrastu. Ekipni sportovi, ali i individualne vannastavne aktivnosti im pomažu protiv stresa, ali ih i uče da podnesu poraz, tako da se neće istog trena kada imaju problem okrenuti marihuani, na primer.

Znamo da je u adolescentnom uzrastu uticaj okoline i vršnjaka veliki, kako roditelji sa tim da se izbore?

"Teško je u tom uzrastu odupreti se uticaju grupe, zato je važno da se na dete utiče u ranijem uzrastu, dok je još presudan uticaj porodice, dakle pre puberteta. Onda će kasnije tinejdžer moći iz podsvesti da 'izvuče' autoritet iz kuće i shvati da određene vršnjačke grupe nisu za njega, nisu u skladu sa pravilima naučenim u ranijem detinjstvu.

Nema lakih droga, ali ima leka

Ne postoji teška i laka droga, a prva droga je najopasnija. "Trava" jeste droga, iako tinejdžeri često tvrde suprotno i smatraju da "nije strašno ako popuše koji džoint". Važno je reći da od osoba koje povremeno konzumiraju marihuanu, svaki četvrti postaje zavisan, od alkohola svaki peti, dok osobe koje probaju heroin, u čak 85 odsto slučajeva postaju zavisnici.

U društvu vlada stigma kada je reč o bolestima zavisnosti, zavisnici su okarakterisani kao opasni po okolinu, nesposobni za samostalan život, doživotno bolesni. Narkomanija i druge zavisnosti se leče, narkoman ne mora to da bude do kraja života.