"Napadaju me na ulici jer sam gej"

"Mi nikome ne uskraćujemo prava, a policija na Paradi neće biti tu zbog nas, nego zbog huligana"

Aleksandar je do svoje 19. godine živeo u Leskovcu, gde je često trpeo šikaniranja.

- U Beogradu retko kome moram da se deklarišem i pravdam, a Leskovac je manji grad, pa su često umeli da mi dobace nešto, ali me nisu dirali - priča Aleksandar S., koji je, srećom, okružen ljudima kojima njegova seksualna orijentacija ne predstavlja informaciju koja je „preterano bitna“.

Ovaj mladić je dugo verovao da je provociranje okoline vezano za njegovo oblačenje, ali je neprijatnosti doživljavao i kada je bio obučen kao svaki drugi mladić na ulici.

- Jednom prilikom su mi dva klinca gurala nogom sedište u prevozu. Pitao sam ih u čemu je problem i objasnio im da za takvo ponašanje mogu da snose ozbiljne posledice. Vremenom sam naučio da se za svoja prava borim - kaže Aleksandar.

Njegovi roditelji su javno deklarisanje dočekali bez burnijih reakcija.

- Nije što su moji, ali predivni su. Moja porodica je pomalo drugačija, pa je tako, posle prvobitnog šoka, čak i baka prihvatila ovu činjenicu. Najviše podrške imam od njih, a kada je porodica uz vas, sve je mnogo lakše - priča Aleksandar.

Objašnjava da je neprijatnost doživeo i u Knez Mihailovoj ulici, dok se šetao sa drugaricom.

Tada im je prišla grupa mladića, zapitkujući ga o njegovoj seksualnosti. Kako nisu želeli da se pomere, Aleksandar i njegova drugarica su ih upozorili da će pozvati policiju.

- Biti gej u Srbiji je rizično, jer, nažalost, možeš da doživiš neprijatnost i na ulici i u prevozu. Ljudi nikako da shvate da ih gej populacija ničim ne može ugroziti - kaže Aleksandar, koji podržava održavanje Parade ponosa, jer je to jedan dan u godini kada mogu da skrenu pažnju na svoje postojanje.

Kako kaže, policija tog dana nije tu zbog njih, već zbog građana koji žele da ih povrede.

- Najviše mi smeta diskriminacija po kojoj ja nemam pravo da legalizujem svoju zajednicu. Držanje za ruku je najmanji problem - kaže Aleksandar.