OSVRNITE SE, EVO GA HEROSTRAT: Danas se obeležava Svetski dan pozorišta

Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), već više od 50 godina od 1961. godine, širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, 27. mart. Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom ITI kongresu, juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa iz Finske, predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta. Njegov predlog je prihvaćen sa oduševljenjem. Od tada se svakog 27. marta (dan otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu) obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine.

Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima.

Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962. Ove godine poruku je napisao južnoafrički dramski pisac Bret Bejli.

Niš: Herostrat

Svetski dan pozorišta

U Efesu, 356. godine pre nove ere, spaljen je Artemidin hram. Jedno od sedam svetskih čuda spalio je grčki trgovac Herostrat u težnji da dostigne slavu i besmrtnost, kako bi se njegovo ime sačuvalo kroz vekove. I umesto da bude kažnjen i zaboravljen, zločinac započinje svoj društveni uspon.

Tako počinje priča o večitoj borbi dobra i zla, primerena za sva vremena i sve prostore. Priča o manipulaciji novcem, moći i vlašću, koja kroz vekove stihijski razara celo čovečanstvo. Priča o borbi pravednika koji ne može da ostane ravnodušan kada zlo, cinizam i licemerje narastaju i prete da zahvate sve unaokolo.

Grigorij Gorin (Grigorij Izrailjevič Ofštejn, 1940–2000, Moskva) bio je ruski pisac jevrejskog porekla.

Pisanjem se bavio od studentskih dana, kada je objavljivao pod pseudonimom Galka Galkina.
Napisao je tridesetak drama, scenarija i zbirki aforizama, a posebno su značajni oni koji se bave periodom perestrojke i raspada Sovjetskog Saveza.

Dramu „Zaboraviti Herostrata!“ objavio je 1972. godine, ali ona i danas ne gubi ništa od svoje aktuelnosti.

Ovo je prvi Gorinov pozorišni komad koji se radi kod nas.

Rođen sam na Bogojavljenje početkom druge polovine prošlog veka u jednoj zemlji na brdovitom Balkanu. Voljom bogova ta država se raspala na nekoliko manjih, po strukturi i uređenju važnih i jakih celina koje su nastavile svoje postojanje u rajskom blagostanju.

Školovao sam se u nekoliko država, živeo sa nekoliko lepih i pametnih žena koje su mi izrodile tri sina. Imam problem sa najmlađim. Voli pozorište…

Da bi srećno živeli ne ostavljam im ništa. Samo to i imam…

Za svoj rad sam nagrađivan.

Zbog mog rada me vole i cene.

Zbog mog rada me ne vole i ne cene.

Mislim i govorim ono što želim. Ne pripadam nikome. Sam sam, učim i pitam pametnije za savet…

Pristojan sam, lepo vaspitan a poneko greškom kaže i mio čovek.

Volim sve što vole mladi.

OSVRNITE SE! EVO GA HEROSTRAT!

Irfan Mensur