Donje Brijanje kod Brloga

Negde na jugu Srbije čovek se izgubi. Luta satima, i ne može da nađe nikoga. Ma, ni žive duše. Onda, najzad, u nekom selu ugleda berbersku radnju. Ulazi, obradovan, i zatiče ljude koji čekaju na red.

"Šta vam treba?", pita ga brica.

"Donje Brijanje!", nasmejano će čovek.

Zato nisu nimalo nasmejani bili "majstor" i ostale mušterije. Svi su složno skočili da - biju nepristojnog nevoljnika.

Ovakva anegdota se, kao i sve ostale koje je neko nekome ispričao, možda desila. Možda i nije. Ali, Donje Brijanje stvarno postoji, što zna svako ko je imao tu (ne)sreću da vojsku služi u Vranju ili Leskovcu. Jer, tu se nalazi vojni poligon za gađanje.

I nije to Donje Brijanje baš malo: u ovom selu u leskovačkoj opštini živi 1.487 stanovnika, koji su verovatno već odavno oguglali na pošalice žitelja okolnih mesta.

Sudbinu Donjobrijanaca dele desetine, možda i stotine sela i zaselaka u Srbiji. Prema njima su neki davni kumovi bili nemilosrdni, pa sadašnjim stanovnicima baš nije lako.

Jer, 83 stanovnika jednog mestašceta nadomak Pirota živi u - Brlogu. Duplo manje je Svinjište, blizu Kuršumlije. Duplo veće Kostur, kod Pirota.

Kako li samo mirišu mesta Smrdić, u opštini Žitorađa, i Smrdan, kraj Leskovca? Kakva je perspektiva u Nadrlju (Rekovac); čime se bavi 110 ljudi nastanjenih u Krastavčetu, u okolini Gadžinog Hana; nije valjda to maleno Crvsko kod Sjenice baš tako strašno? Jesu li pošteni ljudi iz lozničke Zavlake, il’ stvarno vole da „zavuku“? Pa ih vi posle tužite u Sudskom Selu, kod Novog Pazara...

A tu su i Crnče, pa Svinjarevo, Gunjetina, Plenibabe, Džigolj, Pečeno, Vrtiglav, Mozgovo, Studena...

Kada čuju za Zlodol, Pokrvenik, Sumorovac, Kostomlaticu, Mučibabu, Ždeglovo, Fijulj, Poganovo ili Vražogrnac, mnogi će se setiti Meše Selimovića, koji je u „Tvrđavi“ napisao da imena naših sela zvuče kao „čemer, sirotinja, glad, nesreća“. Kao da nas je, kaže pisac, Bog obeležio...

Treba izgovoriti i Dudulajce, Stublca, Protopopinci, Našuškovica, Ostrc, Skržuti, Žlne, Ždeglovo, Drlupe, Crcavac, Degrmen. A treba, valjda, i živeti tamo? Ili bilo gde što nije veliki grad.

Jer, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je 2007. u Srbiji (bez Kosova i Metohije) bilo 4.706 naselja, što je čak za 1.400 manje nego svega deceniju ranije. A od ukupnog broja, 79,6 odsto - ili, brojem, 3.745, ima negativan prirodni priraštaj...

Retki, koji bi, makar na osnovu imena, mogli da se pohvale da im, za razliku od većine srpskih naselja, „one stvari“ dobro idu, verovatno su stanovnici Dobroljubaca, kod Aleksandrovca. Za njima su, po poduhvatima, možda žitelji kraj Ibarske magistrale, prema Gornjem Milanovcu, gde jedno za drugim idu sela Mrčajevci i - Nevade. Nije ni 108 stanovnika Kurića u Raškoj prošlo toliko loše. Samo da je akcenat dobar.

Živi se u Srbiji i u Unučićima, Grejaču, Vranama, Crvenoj Jabuci, Strelcu, Pobedi, Češkom i Ruskom Selu (ali i u Srpskoj Kući!), Gornjem Dejanu, Donjem Dušniku i Donjem Gajtanu, Šljivovici, Grkinji, Kusoj Vrani, Dedinoj Bari, Pomijači, Perunici, Obrvi, Skakavcima, Žuči, Paradi, Poljacima, Igrištu, Drvodelju, Prekopčelici...

Šantić, Stepa, Zmaj

Neka srpska sela, pogotovo u Vojvodini, ponosno nose imena zaslužnih ljudi. Tako se u opštini Nova Crnja nalazi selo Vojvoda Stepa (mada ga Mađari zovu Leonamajor), a kod Sombora se živi i u Aleksi Šantiću i u Svetozar Miletiću.

Po srpskom političaru, novinaru i književniku Jaši Tomiću zove se selo kod Sente, na samoj granici sa Rumunijom, a po pesniku Jovanu Jovanoviću - veliko vrbaško selo Zmajevo.

Bizarno

Najbizarnije ime, ni krivo ni dužno, nosi austrijsko selo Faking.

Postali su turistička atrakcija, jer hiljade mladih želi da se fotografiše baš kod table na ulazu u naselje.

Ali, baš zbog te table - koju kradu gotovo svakodnevno - meštani su odlučili da menjaju ime u nešto što, na sveprisutnom engleskom jeziku, nema seksualne konotacije...