Kontroverzna vakcina u Srbiji: Roditelji se plaše da je daju svojoj deci, ali zakon ih primorava

On navodi da su mnogo veće šanse da vakcinisano dete oboli od autizma, nego da se nevakcinisano dete zarazi malim boginjama, zauškama ili rubeolama.

- Veliki broj evrpskih zemalja, Engleska, Irska, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Holandija i Španija, odbacile su zakon o obaveznoj vakcinaciji, pa vlade ne primoravaju roditelje da vakcinišu decu. Ona jeste poželjna, ali samo kada dođe do izbijanja epidemije, a vakcina o kojoj pričamo stvara samo vremenski ograničen imunitet i to protiv gotovo iskorenjenih bolesti koje pritom i nisu preterano ozbiljne. Primera radi, kada dete dobije rubeole, rezultat je blaga bolest sa malo problema. Međutim, ako trudnica oboli tokom prva tri meseca trudnoće, može roditi dete sa urođenim manama. S toga je očigledno opasno vakcinisati devojčicu protiv rubeole. Imunitet nestane kasnije kada je ona već odrasla osoba i može na koži da dobije rubeolu. Sa druge strane, vakcinacija povećava šanse da trudna žena dobije rubeolu od deteta koje je nedavno vakcinisano - navodi Jovanović.

On dodaje da je upravo sredstvo protiv rubeole posebno opasna komponenta MMR, jer može da izazove autizam.

- Još je davne 1988. godine britanski medicinski časopis „Lancet“ objavio je istraživanje gde je otkriveno da MMR vakcina može da predstavlja uzrok autizma. Naime, pri reakciji na MMR vakcinu, telo deteta proizvodi antitela koja napadaju mozak i razlažu mijelin. Mijelin oblaže nervna vlakna i služi kao izolacija, pa zahvaljujući tome nervni signali mogu da prolaze kroz telo. Nijedno od dece koja nisu obolela autizma nije ispoljilo proizvodnju antitela, koja predstavljaju znak neobične reakcije na vakcinu protiv malih boginja - navodi Jovanović.

S njim se slaže i doktor Branislav Nestorović sa Univerzitetske dečje klinike, koji kaže da je pitanje veze autizma i MMR vakcine decenijska debata.

- Ona se u Engleskoj završila tako što roditelji sami biraju koje će vakcine dete primiti, jer je komisija Ministarstva zdravlja utvrdila da postoji veza vakcine i autizma, ali nije mogla da ustanovi kakva je ta veza. Takođe, autizam je pre obavezne vakcinacije bio nepoznata bolest, odnosno javljao se u odnosu jedan naspram 10.000 dece. Interesantno je da deca Amiša u SAD, koja se ne vakcinišu, ne oboljevaju od autizma - ističe Nestorović i dodaje da MMR i ne štiti od bolesti, jer imunitet traje oko sedam godina, a Amerika je prošle godine imala veliku epidemiju morbila, iako sprovodi obaveznu vakcinaciju.
Roditeljima prete oduzimanjem dece?

U Srbiji roditelji koji ne žele da svoju decu vakcinišu MMR-om, suočeni su sa kaznama i sudskim sporovima, a mnogima se preti i Centima za socijalni rad. Jedna od njih je i Jelena N. sa Zvezdare, majka trogodišnje devojčice, kojoj je doktorka pretila oduzimanjem deteta.

- Puno sam čitala o štetnosti MMR vakcine i pošto sam jedva uspela da zatrudnim i rodim dete, imala sam strašan strah od vakcinacije. Rekla sam doktorki da ne želim da moja beba primi vakcinu, a ona mi je vrlo oštrim tonom rekla da je to zakonska obaveza i da ako to ne uradim, ona mora da obavesti nadležne, te da će mi Centar za socijani rad oduzeti dete - navodi naša sagovornica koja dodaje da je na kraju pristala na vakcinaciju, ali da se zbog toga užasno kaje.

Batut: Nijedna prijava

U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ističu da ne postoje zvanični podaci o broju autistične dece u Srbiji te da ova institucija kroz nadzor nad neželjenim reakcijama nakon vakcinacije nije dobila nijednu prijavu registrovanog autizma nakon primene MMR vakcine.

- Brojne epidemiološke studije sprovedene u svetu u poslednje dve decenije, opovrgle su hipotezu da je MMR vakcina povezana sa rizikom od nastanka autizma. U kalendar imunizacije naše zemlje uvedena je od 1994, davanjem dve doze. Prva doza se daje u uzrastu od 12-15 meseci života, a druga u 7. godini života, pred polazak u školu. Dve date doze daju doživotan imunitet protiv malih boginja, rubeole i zauški. Na osnovu podataka o broju datih doza MMR vakcine u Srbiji, u periodu 2008-2012. godina aplikovano je oko 900.000 doza, od čega 127.000 doza tokom 2012. - ističe Goranka Lončarević, šef odseka za imunizaciju i dodaje da je u istom periodu prijavljeno 176 neželjenih reakcija, od kojih su u 60 odsto takozvana mala bolest (ospa ili blaga forma zauški), a ostatak su reakcije lokalnog ili opšteg tipa (povišena temperatura, alergijske reakcije, crvenilo i otok na mestu uboda).