Нестабилности на западном тржишту

Рекордна заступљеност евра у девизним резервама

Удео америчког долара у светским девизним резервама опао је сада на 64,8 одсто, са 64,9 процената у другом кварталу ове године, док је заступљеност евра у глобалним резервама истовремено била рекордно висока, објавио је Међународни монетарни фонд. Према најновијим подацима које је ММФ изнео у кварталном извештају о резервама земаља чланица, учешће евра у девизним резервама у свету порасло је у трећем кварталу ове године на рекордних 25,6 одсто, са 25,5 одсто у претходном тромесечју, а заступљеност јапанској јена је пала са три на 2,8 одсто.

--------------------------------------------------------------------------------

У последње време, цена нафте на међународном тржишту непрестано расте. Истовремено,цена сирове нафте у Њујорку држи се на високом нивоу. Јуче је цена лаке сирове нафте која ће се на Њујоршкој берзи продавати у октобру, порасла за 1.39 америчких долара по барелу. Њена цена сада износи 83.32 долара, што је апсолутни рекорд. И цена сирове нафте Брент, која ће се на међународним берзама котирати од новембра већа је за 62 центи по барелу, и сада износи 79.09 долара.

Од 13. овог месеца када је цена нафте први пут премашила 80 долара, цена сирове нафте у Њујорку константно расте и већ неколико пута су премашени сви рекорди. За последњих месец дана цена нафте у Њујорку је порасла за преко 15 одсто. Аналитичари оцењују да је главни узрок у неусклађености понуде и потражње. Међутим ту је и низ других фактора: као што су америчка каматна политика, количине резерви нафте, курс америчког долара. климатске и геополитичке околности, такође, имају велики утицај на формирање цене нафте,па је она у овом тренутку пренадувана и превазилази економску реалност.

Због убрзавања привредног развоја у многим земљама света, понуда нафте не може увек да подмири потражњу. Отуда се, од 2002. године цена нафте на међународном тржишту стално повећава. Према статистици, сада се у свету дневно просечно нуди око 85 милиона барела нафте.Очекује се да до краја ове године то буде и целих 88 милиона барела. Мада је ОПЕК, недавно, донео одлуку да од првог новембра ове године дневну производњу повећа за 500 хиљада барела, то још није довољно за подмирење велике потражње нафте. Тако, упркос одлуци ОПЕКа о повећању производње, цена нафте и даље расте. Забрињава и чињеница да производња у многим земљама,због ограничених ресурса, иде низлазно. Поред тога капацитети рафинерија, у бројним земљама, су дотрајали док тражња за нафтом и даље расте.

Недавно обарање камата, од стране Америчких федералних резерви, проузроковано хипотекарном кризом, такође је један од узрока скока цена нафте. Многи трговци предвиђају да ће одлука о смањењу камата повећати потражњу сирове нафте. Многи инвеститори очекују да ће Америчке федералне резерве даље смањивати камате. Због свега тога, велике количине капитала хрле на међународно тржиште нафте. Многи енергетски уговори склапају се само у шпекулативне свхе, што даље нереално напумпава цене нафте.

По мишљењу аналитичара, америчка политика слабијег долара у последњих неколико година , је у одређеној мери погурала раст цене нафте. Скоро се свугде у свету цена нафте одређује се према америчком долару, његова девалвација је сама по себи, довела до притиска на раст цена. У циљу очувања профитабилности и куповне моћи, повећање цена је постало једна од главних мера земаља-извозница нафте.

У САД-у, је сада сезона урагана. Инвеститори су забринути да ће то пореметити рад рафинерија у земљи. Предстоји зима када је потражња нафте највећа. Поред тога, нестабилна ситуација у Ираку и нерешено нуклеарно питање Ирана, такође су узроци повећања цене нафте.

Према предвиђању стручњака, уоколико се потпуно не измене фактори који утичу на цену нафте, тешко је очекивати осетнији пад цене нафте на међународном тржишту. Многи брину да ће стални раст цене нафте негативно утицати на темпо привредног развоја у читавом свету. Међутим, неки аналитичари тврде да до новог наглог скока цена може доћи само улед неких великих геополитичких турбуленција, а шансе за то су врло мале. Сада барел нафте кошта 80 долара, што је висока цена. И генерални секретар ОПЕК-а Абдала Салим Ел-Бадри је оценио да је то превише. Познати инвеститор Варант Бафит је продао део својих акција, што у неком смислу показује да је сумњичав према могућности да се овакве цене задрже на дуги рок. Све у свему, сви су изгледи да нема много простора за даљи раст цене нафте на међународном тржишту.

--------------------------------------------------------------------------------

Економска криза на Западу погодиће и Србију

Превирања на светским финансијским тржиштима погодиће и источну Европу, саопштили су из Европске банке за обнову и развој. Главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Ерик Берглоф, сматра да ће превирања на светским финансијским тржиштима погодити и источну Европу, а да ће се под притиском наћи Летонија, Мађарска, Бугарска, Румунија и Србија. Како пише лондонски "Фајненшел тајмс" (Тхе Финанциал Тимес), превирања на светским финансијским тржиштима узроковаће проблеме у већини рањивих привреда и успориће њихов раст мишљење је главног економисте ЕБРД. Захваљујући рекордним стопама привредног раста и протржишним реформама, земље у источној Европи и на подручју некадашњег Совјетског Савеза досад су се врло добро носиле с актуелним превирањима на финансијским тржиштима, оценио је Берглоф у извештају запосленима ЕБРД-а. Његово предвиђање подударило се с оценом Светске банке, која је у прошлонедељном извештају констатовала да су нове чланице ЕУ из источне Европе досада остале релативно поштеђене негативних последица превирања на финансијским тржиштима. Светска банка је истовремено упозорила да би криза још могла погодити земље које имају велики мањак у платном билансу, а то су Летонија, Мађарска, Бугарска, Румунија и Србија. Појачана свест о ризику могла би ипак уродити плодом и успорити кредитима подржану експанзију привредних активности у појединим државама, додаје Берглоф. "У секторима некретнина и грађевинарства привреде тих земаља бележе брз, можда и пребрз раст, који местимично достиже неодрживе нивое", прецизирао је стручњак ЕБРД-а. "Сигурни смо да ће криза на Западу бити озбиљна и да ће потрајати неко време", нагласио је Берглоф, додајући да ће се последице те кризе осетити на дужи рок, и то кроз успоравање привредног раста, а због тешкоћа око добијања зајмова и због дугорочног раста пратећих трошкова.