Зашто је 5Г мрежа важна у односима Србије и САД?!

Уместо неког већег помака у односима Београда и Приштине, недавно потписаним документом у Вашингтону српска јавност суочила се са великим бројем неочекиваних питања. Откуд премештање амбасаде у Јерусалим у преговорима Београда и Приштине? Шта за односе са Русијом значи диверзификација снабдевања енергетицима? Како ћемо се тачно борити против криминализације хомосексуалности у 69 других земаља? Ипак, ако сте заљубљеници у технологију и плаши вас све веће присуство Кине у региону, најзанимљивији детаљи документа који је председник Вучић потписао у Овалној канцеларији у присуству америчког председника Доналда Трампа налазе се у тачки 9.

“Обе стране ће у својој мрежној инфраструктури забранити употребу 5Г опреме која долази од непоузданих добављача. Тамо где таква опрема већ постоји, обе стране се обавезују на њено благовремено уклањање и на друге потребне кораке”, наводи се у поменутој тачки 9. Иако је поново упитно у чему је веза 5Г мреже, односно мобилне мреже пете генерације, и статуса Косова, ово отвара занимљива питања за будућност развоја 5Г мреже у региону и односа Србије и Кине.

Иако се о 5Г технологији много прича, бтино је отићи корак уназад и видети где је тачно Србија на путу ка овом технолошком остварењу. Мобилна мрежа пете генерације није јединствена технологија, већ скуп различитих технолошких достигнућа која омогућавају бржу интернет повезаност. Максимална брзина коју 5Г може да постигне неће бити остварена још неколико година, а драстично бржа интернет повезаност отвара бројне нове могућности јер већи број уређаја може бити истовремено повезан. На пример, то би значило много ширу употребу самоуправљајућих аутомобила и појаву “паметних градова”.

Поред технолошких препрека, 5Г технологија се суочила и са још једним помало неочекиваним противником ‒ људским страхом. Теорије о негативном утицају на здравље кренуле су да бујају широм света од почетка пандемије Covid-19, услед чега су у неким земљама људи кренули да пале стубове мобилне телефоније и вербално нападају раднике који раде на инсталацији 5Г технологије.

Колико је Србија тачно одмакла у процесу развитка 5Г технологије? Не баш много далеко ‒ у јуну прошле године је у рад пуштена прва експериментална 5Г базна станица у Србији. У питању је базна станица компаније Теленор, а станица се налази у Научно-технолошком парку у Београду. Стратегија за развој 5Г мреже усвојена је још 2018. године, а надлежни су најављивали да би до шире употребе 5Г мреже могло да дође већ 2021. године, међутим то се сада већ извесно неће догодити. Продаја радио-фреквенцијских опсега за нове сервисе најављена је за првих неколико месеци следеће године, а за сада су издате четири привремене дозволе за постављање 5Г мреже. Једну дозволу је добио Теленор, преостале 3 су отишле Телекому, али су дозволе истекле и све базне станице су угашене, наводи Данас.

Натали Делић, независни консултант за нове технологије, у разговору за Талас истиче да не види на који начин ће се направити имплементациони план само на основу документа из Вашингтона.

“Потребно је озбиљно размислити да ли и на који начин то и може да се спроведе у дело. Уколико буквално схватимо ове две реченице, овај споразум може озбиљно да утиче на могућност инвестирања мобилних оператера јер неки од њих имају опрему кинеских произвођача у делу своје телекомуникационе инфраструктуре. Ако им неко каже да морају да све замене неком другом опремом, то кошта много и може да утиче на способност даљег инвестирања, пошто уместо куповине нове опреме они морају да купе и замене стару, а додатно је ту и питање у ком року ту замену треба извршити”, наводи Делић.

Она додаје и да не мисли да ће споразум утицати на сам почетак развоја 5Г мреже, али да може да утиче на брзину развоја. “Сваки оператер има своју стратегију, не знам да ли је неко планирао да има опрему кинеских произвођача, али је такав избор велика ствар за сваког оператера и то може променити правац имплементације”, каже Делић и додаје да је сада непходно да држава разговара са оператерима и разради даље планове. Као додатан изазов Делић наводи и то да је нејасно да ли се споразум односи само на будуће 5Г базне станице или се односи на телекомуникациону инфраструктуру која је неопходна да би се обезбедила 5Г услуга, јер то нису само базне станице већ и сва друга опрема.

Посебно питање је и ко све улази под дефиницију “непоузданог оператера”, али се судећи по тренутној геополитичкој ситуацији ово односи понајвише на кинеске произвођаче.

“Мени се чини да у различитим сферама имамо њихову опрему и да ли то значи демонтирање у свим областима или се само односи на мобилне оператере и будући 5Г?”, додаје Делић.

Она истиче да за сада Кина предњачи у развоју 5Г технологије, а да велика покривеност 5Г мрежом у градовима као што је Шенжен показује да они ову технологију активно развијају и примењују.

“У технолошком смислу, верујем у то да из конкуренције долази квалитет и да је потребна слобода, попут слободе говора, у науци да се размењују мишљења да би цео свет имао корист и прогрес. За крајње кориснике је увек боље када немате монопол и када имате слободно тржиште и конкуренцију. Кад год поларизујете неко тржиште, чак и тржиште телекомуникационе опреме, то може довести и до већих цена јер имате мање конкуренције. Не кажем да ће се ово десити, али као неко ко воли нове технологије надам се да ће се наћи начин да то не утиче негативно на брзину развоја”, закључује Делић.

Фраза која привлачи највише пажње у тачки 9. јесте управо формулација “непоуздани оператери”. Ипак, готово да нема сумње да је у питању псеудоним за специфично једну државу ‒ Кину. Америчке власти, а нарочито администрација председника Трампа, већ дужи низ година предузимају различите акције како би спречили да кинеске компаније постану водеће у изградњи 5Г мреже. На мети је понајвише била кинеска компанија Хуавеј, која је тренутно лидер у телекомуникационој опреми, нарочито у опреми која је неопходна за изградњу 5Г телекомуникационе мреже. Од 2018. године, федералне америчке агенције не могу да користе опрему ове компаније, америчким компанијама је забрањено да продају опрему Хуавеју, неки од челника ове компаније не могу да добију визу за улазак у САД, а амерички АТ&Т је одустао од сарадње са компанијом Хуавеј након притиска од стране америчких власти. Челници Хуавеја су покушали да се на различите начине кроз тужбе пред америчким судовима боре против ових одлука, али је то до сада било неуспешно.

Хуавеј је постао доминантан уз активну асистенцију кинеских власти које су крајем деведесетих почеле да посматрају успех ове компаније као важан за остваривање других стратешких циљева Кине. Телекомуникације јесу област која је блиско повезана и са националном безбедношћу, а Кинеска комунистичка партија је поставила јасан циљ да улаже у компанију која може да постане гигант у овој грани. У прилог овоме говори и то да је само 2018. године из кинеског буџета издвојено преко 222 милиона долара за различите зајмове и субвенције Хуавеју. Ова компанија улаже велике суме и у развој нових технологија у поређењу са другим компанијама, али несумњиво велики део њеног успеха долази и из активне финансијске помоћи кинеских власти и државних банки. Примера ради, Хуавеј је у Холандији на тендеру за изградњу 5Г мреже имао понуду која је била за чак 60% јефитнија од компаније Ериксон, следећег најбољег понуђача. Стручњаци ипак сматрају да трошкови понуде Хуавеја никада не би могли да буду толико ниски да није било активне финансијске помоћи из кинеског државног буџета, наводи ЦФР.

Пажњу Трампове администрације је привукла и кинеска телекомуникациона компанија ЗТЕ, која чак 47% телефона које производи продаје управо америчким купцима. Истрагу пословања ове компаније је 2012. године покренуо ФБИ због могућег кршења санкција према Ирану и Северној Кореји. Прави ударац за ЗТЕ је ипак дошао тек 2018. године када је америчко Министарство трговине донело одлуку о забрани продаје америчких делова, попут чипова, овој кинеској компанији која без тога готово да не може да производи своје телефоне. Ипак, забрана је укинута након неколико месеци, а у замену за то је ЗТЕ пристао да плати казну од чак 1 милијарде долара и промени људе у врху менаџмента. Услед неизвесне будућности фирме, њена тржишна вредност је опала за чак 3 милијарде долара.

Зашто тачно САД страхује од могућности да кинеске компаније буду те које ће да имају примат у изградњи 5Г мреже? Главни разлог који наводе амерички званичници јесте забринутост да ће важни и осетљиви подаци америчких грађана и институција на овај начин доспети у посед Кинеске комунистичке партије. Званичници у Вашингтону истичу да постоји велика могућност да ће 5Г мрежа постати “тројански коњ” ауторитарних власти у Кини. Кинеске компаније имају обавезу да укључе званичнике Кинеске комунистичке партије у свој менаџмент, постоје велике државне инвестиције у Хуавеј, а закон донет 2015. године јасно наводи да компаније морају да подржавају и сарађују са кинеским обавештајним телима. Ако на све ово додате и то да је оснивач Хуавеја некада радио као инжењер у кинеској војсци, није тешко увидети разлог за панику у Вашингтону. Америчке власти нису једине које су забринуте због могуће шпијунаже ‒ Аустралија је такође забранила употребу Хуавеј технологије приликом изградње 5Г мреже, док су надлежни у Уједињеном Краљевству одлучили да значајно ограниче употребу опреме ове кинеске компаније, нарочито у “осетљивим” областима 5Г мреже (нпр. било шта у вези са војском). Одлука Уједињеног Краљевства је уследила након притиска америчких власти које су захтевале да се Хуавеј потпуно искључи из изградње 5Г мреже. С друге стране, Русија, Малезија и бројне друге земље које су део инфраструктурног пројекта “Појас и пут” настављају да користе технологију ове компаније.

Занимљиво је и то да за сада, упркос сумњама обавештајне заједнице, ипак не постоје обимнији докази о шпијунажи путем Хуавеј технологије, што је за многе знак да је оштра реторика према овој компанији првенствено мотивисана геополитичким разлозима. Сукоби око технолошких компанија из Кине само су део ширег трговинског рата који, различитим интензитетом, траје све од доласка Доналда Трампа на власт. Поред бројних оправданих примедби на поступке кинеских власти и компанија, попут индустријске шпијунаже или крађе интелектуалног власништва, већи антагонизам према Кини готово извесно је мотивисан и страхом да кинеске компаније постану технолошки лидери и преузму место америчких. Уместо фокуса на Русију као дугогодишњег ривала у светској арени, Кина је сада заузела позицију “изазивача”, а покушаји да се смањи утицај и величина Хуавеја су вероватно само део напора да се посредно смањи и моћ Кине. Наравно, потпуно је могуће да постоји више различитих мотивација иза оштрог противљења већој умешаности кинеских компанија у изградњу 5Г мреже (нпр. бојазан због могуће шпијунаже и геополитичке калкулације), али је свакако извесно да безбедност података грађана широм света није једини разлог због којег америчка администрација на различите начине покушава да утиче и да друге земље елиминишу или смање удео Хуавеј технологије.

Председник Александар Вучић је на конференцији за новинаре након потписивања документа у Вашингтону изјавио да су се представници Београда “изборили” да се не наводе имена земаља са којима Србија неће сарађивати у изградњи 5Г мреже. Он је том приликом додао и да се друга реченица у деветој тачки (“Тамо где таква опрема већ постоји, обе стране се обавезују на њено благовремено уклањање и на друге потребне кораке”) не односи на Србију с обзиром на то да тренутно не постоје “њихови” други инфраструктурни објекти на које би се тачка односила. Иако председник није прецизирао ко су то “они” и која земља је могла да се нађе у споразуму, није тешко закључити да су у питању компанија Хуавеј и Кина. Ако је то тачно, није тешко доћи до следећег логичног питања ‒ шта ће се догодити са Хуавеј технологијом која већ постоји?

Поред продаје мобилних телефона. Хуавеј је успео да на различите начине постане део телекомуникационог система у Србији, повремено изазивајући и контроверзе. Хуавеј је обезбедио неопходну инфраструктуру за изградњу прве експерименталне 5Г мреже, а она је потом тестирана управо на телефону ове компаније. Влада Србије потписала је бројне меморандуме о разумевању са неколико страних ИТ компанија, а једна од њих је и Хуавеј. Постоје још два важна споразума ‒ један о стратешком партнерству о развоју широкопојасног интернета у Србији из 2017. године, као и Меморандум о разумевању за развој пројекта ’паметних градова’ у Србији из 2019. године, наводи Радио Слободна Европа.  Опрема ове кинеске компаније (опрема за чување података и платформа за вештачку интелигенцију) биће коришћена и у раду Државног дата центра у Крагујевцу, а изузетно важан део сарадње Хуавеја и Србије јесте област оптичких каблова. Мреже оптичких каблова, помоћу којих је могуће добити значајно бољу брзину интернета, компанија Телеком Србија изградила је управо са компанијом Хуавеј, а ова технологија је основ за даљи развој 5Г мреже. Занимљиво је и то да је Хуавеј 2017. године постао званични партнер кошаркашког клуба Црвена звезда.

Након потписаног документа у Вашингтону, будући ангажман компаније Хуавеј у Србији постаје неизвеснији. Ако не можемо да користимо њихову 5Г опрему, зашто бисмо могли да сарађујемо у области чувања података или вештачке интелигенције? У питање је ипак иста компанија, са истим менаџментом, пословним кодексом и правном службом. Уколико Хуавеј није поуздан партнер у изградњи 5Г мреже, логично је поставити питање да ли ће се ово односити и на остале сфере технолошке сарадње, а управо то је оно на шта српска јавност и даље нема одговоре.

Ангажман Хуевеја који је изазвао највише негативних критика јесу видео камере за ‘паметан’ надзор у Београду. Министарство унутрашњих послова Србије (МУП) и кинеска компанија 2011. године започели су разговоре о пројекту “Сигурно друштво”, а 2014. године је закључен Меморандум о разумевању који се односи на реализацију овог пројекта. Прошле године најављено је постављање око 1.000 камера ове компаније на око 800 локација у Београду. У питању су камере опремљене софтвером за препознавање регистарских таблица и лица, а недовољна транспарентност и потенцијалне претње по приватност грађана су изазвале велико негодовање организација цивилног друштва.

Као и већина потписаног у Вашингтону, будућност имплементације тачке 9. остаје неизвесна. Након америчких председничких избора почетком новембра, постаће јасније да ли ће постојати континуитет америчког ангажмана у односима Београда и Приштине. Уколико Џо Бајден постане председник, наставиће се америчко-кинеско ривалство, али је отворено питање ког ће интензитета оно бити и да ли ће Бајденова администрација бити подједнако заинтересована за питање изградње 5Г мреже.

Талас