Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Балкан Брик после одлуке Уставног суда: Касно за нови почетак

rssBookmark and Share

Владичин Хан 01.07.2014. Зорица Алексић, Врањске

Највећа жртва националистичке параноје није Неџат Бехљули, који је желео да купи црепану, већ њени радници, данас махом социјални случајеви, али и цела ханска општина

Неџат Бехљули, фото Југмедиа
Неџат Бехљули, фото Југмедиа

Неџат Бехљули, фото Југмедиа

После десет година, колико су трајали спорови пред домаћим правосуђем, одлуком Уставног суда Србије, проглашена је неважећом Одлука републичке Агенције за приватизацију којом је стављена ван снаге аукција на којој је Неџат Бехљуљи, власник предузећа „Елхан комерц“ из Бујановца, још децембра 2004. године постао једини купац фабрике за производњу грађевинског материјала ИГМ „Балкан Брик“ из Владичиног Хана.

Уставноправна оцена спроведеног поступка заснована је на пракси Уставног суда, као и критеријумима Европског суда за људска права. Одредбом Устава утврђено је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право, као и право на уклањање последица које су повредом настале; да се припадницима националних мањина јамчи равноправност пред законом и једнака законска заштита; да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини.

 

ЖИВЕ РАНЕ

Поводом оваквог развоја ситуације у случају Балкан Брика, Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан се и званично обратио Неџату Бехљуљију, изразивши најпре убеђење да је ова одлука Уставног суда заправо потврда да је Република Србија правна држава и да највише правосудне институције ипак чувају интегритет сваког појединца, независно од његовог порекла, вероисповести или имовинског стања. Председник Младеновић се у овом писму осврнуо и на реакцију тадашњег руководства општине Владичин Хан које је у децембру 2004. године уложило јавни протест и изричито неслагање са продајом, образлажући онда такав став напоменом „да је таквом продајом угрожен стратешки интерес опстанка Срба на овим просторима и ширење Албанаца на Југу Србије“.

Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан
Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан

ЕЛХАН КОМЕРЦ - ПОБЕДА ПРАВДЕ

У саопштењу Елхан комерца изражава се задовољство због победе правде:

- Уставни Суд Србије окончао је дугогодишњи спор око предузећа “Балкан Брик” из Владичиног Хана у корист Неџата Бехљуљија.Одлуком објављеном у Службеном гласнику Републике Србије бр.56, од 27. маја 2014. године, овај Суд је прогласио неважећом Одлуку Републичке агенције за приватизацију којом је стављана ван снаге аукција на којој је Бељуљи посато једини купац фабрике за производњу грађевинског матееријала „Балкан Брик“ из Владичиног Хана.

Уставноправна оцена спроведеног поступка заснована је на пракси Уставног суда, као и критеријумима Европског суда за људска права.

Одредбом Устава утврђено је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајамчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале; да се припадницима националних мањина јамчи равноправност пред законом и једнака законска заштита; да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини.

Судски спор Неџата Бехљуљија и Агенције за приватизацију Републике Србије пред разним судовима у Србији трајао је читавих десет година. У борби за оставрење својих права Бехљуљи је ангажовао десетине еминентних адвоката, од којих су неки били и из иностранства.

Неџат Бехљуљи био је проглашен за купца Предузећа “Балкан Брик” децембра 2004. године, на јавној аукцији која је спроведена од стране Републичке агенције за приватизацију. Неколико дана након тога, пошто су одборници Скупштине општине Владичин Хан јавно затражили да се "Албанцу не дозволи куповину фабрике у њиховом граду", ова Агенција ставила је ван снаге одлуку којом је фабрика постала власништво Бехљуљија.

Од тада Бехљуљи пред судовима бије битку за своја права.У три наврата Врховни суд пресуђивао је у корист Неџата Бехљуљија, али спровођење његових пресуда било је неоправдано одлагано, па је случај “Балкан Брик” био упућен на решавање Уставном суду Републике Србије.

Сада је на реду Завод за вештачење и процену имовине, који ће проценити штету коју је Бехљуљи претрпео током свих ових година.

Без обзира на постојање судског спора и донете судске одлуке, Републичка агенција за приватизацију продала је то предузеће трећем лицу. А убрзо након тога Предузећа “Балкан Брик” престало је са радом, а 281 радник нашао се на улици.

Неџат Бехљуљи, преко свог предузећа “Елхан Комерц” годинама пре аукције 2004. године био је успешан пословни партнер “Балкан Брика” - успешно је пласирао на трзишту њихове производе, што је радницима омогућавало да редовно примају своје плате, а производи ове фабрике стекли су велики углед на целом простору бивше Југославије.

Данас Владичин Хан важи за једну од најсиромашнијих општина у Србији.

Поводом Одлуке Уставног суда, Бехљуљи се захваљује својима адвокатима, али и свима који су се стали на старну правде и помогли јој да, после десет година, тријумфује.

„Госп. Бехљуљи“ – пише Младеновић – „не могу а да на својеврстан начин не изразим и разумевање за реакцију тадашњег руководства Хана и одборника СО, узимајући у обзир да су ране и сећања на тада тек завршене оружане сукобе на Југу Србије и Косову биле још увек свеже, а да многе од њих нису ни зацелиле. Међу житељима Владичиног Хана, могуће је и међу одборницима, било је много оних чији су најближи страдали током тих несрећних дешавања а све њих је додатно испровоцирао и текст из тадашњих Новина Врањских у којима се спекулише Вашим учешћем током тих ратних сукоба у јединицама такозване ОВПБМ“. На крају свог писма, председник позива „привредника Бехљуљија“ да скупа сачекају и формални епилог овог спора како би сви, укључујући и Владу Србије, узели заједничко учешће у реализацији ове судске одлуке и то у интересу, пре свега грађана Хана, посебно сагледавајући амбицију садашњег руководства које нема важнији задатак од стварања амбијента за обезбеђивање нових радних места у чему су добродошли сви озбиљни пословни партнери.

А како је све почело?

Бехљуљи је, годинама пре него је 2004.хтео да купи фирму, био најбољи и често једини купац њених производа а од његовог новца радници су добијали плате, али је многима засметало када је хтео да постане власник.

Тадашњи народни посланик Српске Радикалне странке, покојни Слободан Јањић Черча из Владичиног Хана је и за говорницом ханске али и за говорницом републичке Скупштине јавно говорио да је и Томислав Николић у име посланичког клуба интервенисао код Владе ондашњег премијера Војислава Коштунице, уз претњу да ће, уколико се „продаја циглане Албанцу терористи не поништи“, покренути иницијативу за смену Владе.

Захтев за поништење приватизације 2004. године је, у име већине одборника СО Владичин Хан, потписао председник Скупштине Бранислав Миљковић, тада одборник ДС а сада челни човек локалног одбора ЛДП и актуелни помоћник председника општине задужен за привредни развој.

Са ове временске дистанце али, како тврди и тада, противио се оваквој иницијативи али је, каже, био немоћан јер је оваква одлука била одраз већинског мишљења мотивисаног патриотским надахнућем које је онда било тренд који је у локалној Скупштини форсирала Српска радикална странка.

- Ја лично сам и тада гласао против и знам да су многи одборници делили мој став, међу њима је било и радника али и бивших руководиоца Балкан Брика. Политичка клима је, просто речено, била таква да, уколико бисте рекли да се не слажете са прозивкама купца по националној основи, бивали проглашени за издајника српског народа, непријатеља и саучесника у онда параноидним инсинуацијама радикала о ширењу косовских Албанаца до Ниша - објашњава Миљковић, додајући да је ово био чист промашај и почетак краја предузећа али и ханске привреде уопште.

На поновљеној аукцији, фабрику је 2006. године купило предузеће „D-COMPANY“ ДОО из Бабушнице. Недуго потом, кренула су да се гомилају дуговања, проблеми у пословању, нередовне исплате зарада, штрајкови и отпуштања. Предузеће је лагано умирало на очиглед свих па и ондашњег државног руководства, слажу се у констатацији и некадашњи директори Балкан Брика, радници и синдикалци. Нови власник предузећа је после низа обећања да ће покренути посрнуло пословање, према речима бивших радника који нису желели да им се спомињу имена, фабрику довео до пропасти. У црепани је 2010. године проглашен стечај а после на сцену ступа „стечајна мафија“, огорчено наглашавају они.

Предузеће које је до ових, испоставило се на крају, несрећних приватизација, запошљавало 280 радника и било један од најугледнијих произвођача грађевинског материјала у Србији, престало је са радом, радници су постали социјални случајеви а фабричка имовина је, како саставни део стечајне масе, давана у бесцење.

Бранислав Миљковић, актуелни помоћник председника општине, илуструјући небригу стечајног управника према имовини, каже да је за основни дуго од 3,7 милиона динара, исечена и продата у старо гвожђе машина која вреди десетоструко више како би се тиме намирио део дуга.

- Стечајни управник Бранко Митић из Врања нам се ни данас не јавља на телефон, није дозволио да експерти УСАИД-а уђу и разгледају предузеће како би га у оквиру програма промовисања привредних потенцијала Хана и југа Србије представили потенцијалним инвеститорима, не жели контакте са медијима или било ким ко се интересује за овај случај. Општинско веће је пре неки дан донело одлуку да се општина Хан, тиме што ће помоћи финансирање чуварске службе, укључи у обезбеђивање преостале имовине Балкан Брика, видећемо шта ће нам на то одговорити.

Своје виђење целе ове ситуације има и Зоран Љубисављевић, дугогодишњи генерални директор, који је на челу предузећа био деведесетих година, када је оно најбоље и пословало. Он нам објашњава да је Балкан Брик био атрактивна фирма за куповину зато што је имала производ који сте могли да купите само уз авансне уплате што је најбољи начин за добијање живог новца.

- Не могу да верујем да било ко, ако се имало разуме у пословање, овакву једну фирму може да гурне у пропаст. Ханска црепана је до лоповских приватизација била међу водећим произвођачима грађевинског материјала у земљи. Углавном смо били оријентисани ка тржишту југа Србије и Косовског поморавља. Фирма Неџата Бехљуљија је била наш највећи купац а уједно и највећа трговинска фирма на тржишту грађевинског матријала Србије. Као један од најпоузданијих пословних партнера, био је, бар по мени, прави купац који би наставио неговање доброг угледа предузећа али и улагао у унапређење производње. Уз велику галаму у контексту велеиздаје и осталих квази патриотских парола, Скупштина је под притиском радикала пре свих, тражила поништење ове продаје.

 

АРАПИ И ИНДИЈАНЦИ

Љубисављевић, који је данас одборник опозиционе СПС, каже да је да је у време када је био директор Балкан Брика покушао да, у складу са тада важећим законом, изврши приватизацију уз докапитализацију али да за то није добио сагласност Владе Србије, иако су за такав подухват имали стратешког партнера из Италије. И он се слаже да је ово једна од најтужнијих прича о пропасти ханске привреде, посебно имајући у виду да глиниште овог предузећа тангира траса Коридора 10 кроз Хан па би на име изгубљене добити било могуће наплатити велику суму новца која би била уложена у куповину нове опреме. Он судбину црепане пореди и са судбином несрећно приватизоване Бетоњерке која сада, када за изградњу Коридора, буквално пред вратима има потребе за бетоном и другим производима, не ради а овај материјал се купује од других добављача чију цену диктирају транспортни трошкови.

Према његовим речима, тешко да ће Балкан Брик икада и да проради јер су у току бројни судски поступци, све што вреди од машина је исечено и продато у старо гвожђе а једино што може бити од користи су хале и инфраструктурно добро опремљено земљиште.

И бивши радници не гаје готово никакве наде око фирме која их је некада хранила. Неки од њих имају и пресуде на име потраживања за доприносе и неисплаћене зараде али су свесни да је и наплата тих неизвесна и да зависи од статуса који ће имати у оквиру стечајне масе. Нико од њих није желео јавно да стане иза своје изјаве, али су генерално љути на државу, ондашње локално руководство, политичаре и бивше директоре јер су, како кажу, они само жртве њихове небриге.

- Није ми важно да ли ћу да радим за Арапина, Индијанца или Албанца, жали боже што смо сад сви на улици а оно је била златна фирма. Сећам се да су редови камиона чекали да их натоваримо а роба је ишла за Косово па се тад нико није бунио. Неџат је био велики купац. Од њега смо примали плате па уместо да смо га у ноге љубили, они га најурише, а ми сви на улицу - огорчен је бивши радник Балкан Брика који је, како каже „нанигде“.

– Нисам за пензију, а ко да ме запосли у овим годинама, па ти види.“

http://www.vranjske.co.rs/izdanje/2014-06-26


#   Владичин Хан   Горан Младеновић   Томислав Николић   председник општине   људска права   Балкан Брик     Уставни суд     Зоран Љубисављевић   Агенција за приватизацију   Бранко Митић   стечајни управник   општинско веће
@predsednikrs @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима