Боље штедети у динарима него у девизама?

Поједини медији пред традиционални Месец штедње наговестили су да поједине банке, уместо камата на девизну штедњу, планирају наплату лежарина или обрачунавају негативне камате по узору на швајцарске и немачке банке. На то је утицала негативна тромесечна каматна стопа Европске централне банке од 0,037 одсто.

Један од највећих економских циљева јесте смањење камата. То се најбрже десило код девизних штедних улога. Пре неколико година, камате на ту штедњу биле су и до 10 одсто, а сада је ретко наћи банку која на девизне улоге исплаћује камату од два одсто.

"Најкраћи и најконкретнији одговор би био да клијенти наше банке не треба да очекују увођење негативне каматне стопе, иако стране банке нама већ наплаћују држање новца код њих, иако је тренд такав да зарачунавају негативне које се неће прелити", каже Дарко Поповић, члан ИО Банке Интеза.

После неколико година, када је камата на штедне улоге у динарима и еврима била готово иста, сада ће динарска штедња, ако се задрже ови услови, бити исплативија.

Ако бисте одлучили да орочите 120.000 динара са годишњом каматом од седам одсто , после 12 месеци подигли бисте 8.400 динара. Ако орочите 1.000 евра, годишња камата би после опорезивања износила око 20 евра или 2.400 динара. Дакле, на динарске улоге камата је 6.000 динара виша него на девизне.

Душан Узелац са сајта Каматица каже да банке већ дужи период не успевају да пласирају средства која имају и пуне су те штедње, односно депозита грађана и управо је ту разлог зашто дестимулишу грађане да доносе улоге са тако ниским каматним стопама.

Народна банка саопштава да банке не смеју једнострано да мењају уговорне обавезе, што се односи и на штедњу грађана. Подсећају да су се високе камате на штедњу преливале на скупе кредите. Зато су и марже и камате ниже.

Ана Ивковић из Народне банке Србије каже да је референтна каматна стопа НБС смањена 14 пута. "Да преведем у бројеве, она је смањена са 11,75 одсто на пет одсто, колико данас износи", каже Ивковићева.

Народна банка ће наредних шест месеци смањивати обавезну резерву банака на девизне депозите за по један одсто, па ће се на тржишту наћи вишак од око 400 милиона евра, што ће још ојачати динар.

На тај потез Централна банка се одлучила јер део девизних резерви држи у страним банкама, па се и њима више исплати да се део девиза уложи у Србији, преноси РТС.