Bolje štedeti u dinarima nego u devizama?

Pojedini mediji pred tradicionalni Mesec štednje nagovestili su da pojedine banke, umesto kamata na deviznu štednju, planiraju naplatu ležarina ili obračunavaju negativne kamate po uzoru na švajcarske i nemačke banke. Na to je uticala negativna tromesečna kamatna stopa Evropske centralne banke od 0,037 odsto.

Jedan od najvećih ekonomskih ciljeva jeste smanjenje kamata. To se najbrže desilo kod deviznih štednih uloga. Pre nekoliko godina, kamate na tu štednju bile su i do 10 odsto, a sada je retko naći banku koja na devizne uloge isplaćuje kamatu od dva odsto.

"Najkraći i najkonkretniji odgovor bi bio da klijenti naše banke ne treba da očekuju uvođenje negativne kamatne stope, iako strane banke nama već naplaćuju držanje novca kod njih, iako je trend takav da zaračunavaju negativne koje se neće preliti", kaže Darko Popović, član IO Banke Inteza.

Posle nekoliko godina, kada je kamata na štedne uloge u dinarima i evrima bila gotovo ista, sada će dinarska štednja, ako se zadrže ovi uslovi, biti isplativija.

Ako biste odlučili da oročite 120.000 dinara sa godišnjom kamatom od sedam odsto , posle 12 meseci podigli biste 8.400 dinara. Ako oročite 1.000 evra, godišnja kamata bi posle oporezivanja iznosila oko 20 evra ili 2.400 dinara. Dakle, na dinarske uloge kamata je 6.000 dinara viša nego na devizne.

Dušan Uzelac sa sajta Kamatica kaže da banke već duži period ne uspevaju da plasiraju sredstva koja imaju i pune su te štednje, odnosno depozita građana i upravo je tu razlog zašto destimulišu građane da donose uloge sa tako niskim kamatnim stopama.

Narodna banka saopštava da banke ne smeju jednostrano da menjaju ugovorne obaveze, što se odnosi i na štednju građana. Podsećaju da su se visoke kamate na štednju prelivale na skupe kredite. Zato su i marže i kamate niže.

Ana Ivković iz Narodne banke Srbije kaže da je referentna kamatna stopa NBS smanjena 14 puta. "Da prevedem u brojeve, ona je smanjena sa 11,75 odsto na pet odsto, koliko danas iznosi", kaže Ivkovićeva.

Narodna banka će narednih šest meseci smanjivati obaveznu rezervu banaka na devizne depozite za po jedan odsto, pa će se na tržištu naći višak od oko 400 miliona evra, što će još ojačati dinar.

Na taj potez Centralna banka se odlučila jer deo deviznih rezervi drži u stranim bankama, pa se i njima više isplati da se deo deviza uloži u Srbiji, prenosi RTS.