Veliki priliv deviza jača dinar

Guverner Narodne banke, Jorgovanka Tabaković, i stručnjaci saglasni su da je to posledica ulaganja u Srbiju po raznim osnovama.

Velika količina evra slila se kroz strane investicije, kredite, kao i investiranja u državne dužničke papire koje emituje država radi pokrivanja minusa u republičkoj kasi. I to u hartije od vrednosti denominovane u dinarima koje, iako niže nego ranije, očigledno imaju dobru cenu i nose visok prinos za strane investitore.

Prema podacima uprave za javni dug Ministarstva finansija jednogodišnje državne hartije na poslednjim akcijama nosile su prinos od 3,48 odsto, dvogodišnje 4,65, a trogodišnje 4,8 odsto. Zbog velikog unosa deviza Narodna banka je kupovinom povukla sa tržišta čak 1,2 milijarde evra u ovoj godini.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je veliki priliv deviza posledica stanja na finansijskim tržištima, a ne napretka u realnom sektoru.

– Evropska centralna banka je do sada svakog meseca upumpavala u njihov sistem 60 milijardi evra koje su se na razne načine prelivale i kod nas kroz kredite, investicije i kupovinu državnih dužničkih papira. Jačanje dinara nije rezultat rasta proizvodnje i produktivnosti što bi bilo zdravo jačanje dinara. S druge strane i država je preko poreza povukla 80 milijardi dinara koje su u budžetu sada kao suficit, jer ih nije potrošila. Očekujem da će se do kraja godine suficit smanjiti, odnosno da će država da vrati te dinare na tržište. Do kraja godine najverovatnije je da će dinar da oslabi usled sezonskog faktora, jer strani krediti tada dospevaju za naplatu – kaže Arsić.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je veliko interesovanje institucionalnih stranih investitora, kakve su banke, strani penzijski i investicioni fondovi, koji ulažu u hartije od vrednosti drugih zemalja, posledica ostvarene makroekonomske stabilnosti.

– Da nije te stabilnosti niko ne bi ulagao. Iz tog ugla nema zamerki ni na monetarnu politiku koju vodi NBS i koja je intervenisala na tržištu da spreči prekomerne oscilacije spomenute 1,2 milijarde evra. Za tržišne učesnike najvažnije je da oscilacija nema, da jednog dana evro na primer vredi 125, a narednog 110 dinara, kaže Musabegović.

Njegova očekivanja su da će dinar u preostala dva meseca ove godine početi da slabi iz prostog razloga što krajem godine stiže na naplatu nabavka robe uzete na odloženo, a i strane kompanije iznose zaradu.

Izvesna zabrinutost zbog toga što jačanje dinara predugo traje postoji u ovdašnjoj poslovnoj zajednici. Poznato je da jak dinar ne pogoduje izvoznicima. Zato pogoduje uvoznicima, jer uvezena roba postaje jevtinija za potrošače. Musabegović na to kaže da, uslovno rečeno, stradaju samo oni čiji je proizvod stopostotno domaći, ali ne i oni sa uvoznim komponentama.