Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Ћулибрк: Плата тешко до 450 евра

Bookmark and Share

12.09.2017. Н1

Уредник недељника НИН Милан Ћулибрк изјавио је у Дану уживо Н1 да је кључни проблем српске економије то што паралелно са смањењем плата и пензија, јавни новац и даље арче велика државна предузећа. Сматра да је немогуће да просечна плата до краја године достигне 450 евра када ће привредни раст бити око два одсто.

Ћулибрк: Плата тешко до 450 евра

Ћулибрк је подсетио да велика државна предузећа, попут РТБ-а Бор или Петрохемије и даље “арче” јавни новац и бележе губитке који износе више стотина милиона евра, односно “поједу” све што се уштедело смањењем пензија и плата у јавном сектору.

У јавности се спекулише о повећању плата у јавном сектору и помињу се различити проценти – од 10 одсто колико је затражио сектор безбедности до 17 одсто што је жеља просветара. Ћулибрк истиче да се стално прича о будућности, а да мало ко гледа садашњост – а садашњост каже да је просечна исплаћена плата у првих шест месеци ове године већа тек за седам евра у односу на прво полугодиште 2016.

Председник Србије је, подсећа Ћулибрк, обећао да ће просечна плата до краја године достићи 450 евра, а у првих шест месеци просечна зарада износи 381 евро. То значи да зараде треба до краја године да порасту за чак 18 одсто уз привредни раст који ће износити негде око два одсто, истиче Ћулибрк, оцењујући да ко то уради, а да буде одрживо, заслужује Нобелову награду.

Ћулибрк смара и да у овом треутку не би уопште требало повећавати плате у јавном сектору, већ да би вишак у буџету требало да се искористи за смањење оптерећења приватног сектора.

“Ослободите приватни сектор, дајте му ваздуха да запосле нове људе. Када они почну да плаћају порезе, дајте онда повећање плата у јавном сектору. Дајте онима који стварају. Овако ћемо паре брзо потрошити, угушити приватни сектор и следеће године опет имати проблема”, поручује уредник НИН-а.

На констатацију да у Влади оцењују да би повећање зарада довело до раста потрошње, а самим тим и раста БДП-а, Ћулибрк каже да се у пракси дешава супротно, па уместо привредног раста долази до раста увоза.

“Домаћих производа квалиетних нема довољно. Добар део ће отићи на куповину увозних производа. Повећаћемо дефицит, што се десило ове године”, упозорава он.

Ћулибрк је реаговао и на процену Александра Вучића да ће услед нижег раста ове године, привредни раст 2018. године бити већи и можда достићи четири одсто.

“Ове године ако направимо минус од пет одсто, следеће може бити раст од седам, али ништа нисмо урадили. То је чисто замајавање. Причамо о расту од два одсто, а Румунија има шест”, истиче саговорник Н1 и оцењује да је највећа одговорност на лошој економској политици, а не да се све правда ледом у јануару и фебруару и сунцем у јулу и августу. “Треба и да буде обрнуто? Је л' би нам тада било боље”, пита се он.

Када је реч о пензијама, Ћулибрк подсећа да стално слушамо како ће оне бити веће него икада пре, а реалност је да су пензије од 2010. године у сталном паду, и да су се у претходних осам година реално смањиле за чак 25 одсто.

“Говорио сам и 2008. када је било одлука владе Мирка Цветковића донела одлуку о повећању пензија за 10 одсто, да ће се та одлука сломити на пензионерима. Пензија је тада била 230 евра, дошли смо на 189 евра. Не може се из ничега створити нешто”, истакао је он.

Каже и да је ПИО Фонд проточни бојлер и да уместо да људи који данас раде уплаћују новац у фонд да би се та средства обртала за дане када они оду у пензију, тај новац се користи да се данашњим пензионерима исплате пензије. ПИО фонд је почетком 2000-их, према његовом мишљењу, требало капитализовати приходима од приватизације, али то није учињено и то је, како каже, велика грешка.

Н1


#   плате   пензије   ПИО фонд   председник Србије   привредни раст   Милан Ћулибрк   Н1 ТВ
@N1infoBG @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима