Држави 417 милиона, грађанима 84 милиона евра за Аеродром

Посао око преузимања аеродрома према раније предвиђеном календару требало би да се заврши до 1. августа ове године, мада је Винчи на свом сајту објавио да би тај рок могао бити до краја године.

За ово ће Винчи морати да плати једнократну накнаду од 501 милион евра, затим годишњу која ће се кретати од пет до 16 милиона евра са пројектованим растом путника, као и да уложи 732 милиона евра током наредних четврт века у развој аеродрома.

Од ових пола милијарде евра, држава која је власник 83 одсто акција Аеродрома "Никола Тесла" приходоваће 417 милиона евра, док ће мали акционари, институционални инвеститори и физичка лица, инкасирати око 84 милиона евра. То значи да ће власници акција Аеродрома добити дивиденду од 1.740 динара (или 14,6 евра) по акцији.

Ово је свакако више него што је најављивано, али и далеко више од понуда који су добијали аеродроми у региону. Рецимо Аеродром у Загребу чију концесију је добио конзорцијум са још једном француском компанијом на челу АДП (Аирпорт де Парис) је прихватио понуду од укупно 865 милиона евра за концесију на 30 година, док је рецимо љубљански аеродром "Јоже Пучник" продат за 235 милиона евра немачком Фрапорту.

Међутим, посао још није готов и пред државом је задатак да испреговара најбоље што може одредбе у концесионом уговору и евентуалним анексима који могу значајно да промене слику. Неке од "нагазних мина" су већ препознате пошто је председник Србије Александар Вучић говорећи о концесији најавио да неће бити отпуштања запослених са аеродрома (рецимо смањење броја запослених за 350 би значило уштеду од око 100 милиона евра у 25 година), као и да у наредне три године неће бити повећавања такси. Ово је рецимо био проблем код концесије приштинског аеродрома, где је концесионар толико подигао таксе да је тада највећи авио-превозник на том аеродрому Бритиш ервејс обуставио летове из Лондона за Приштину. Такође и концесионар загребачког аеродрома је повећао таксе за 117 одсто.

За наук може да послужи и концесија аеродрома у Тирани, где је држава 2005. године пристала на клаузулу ексклузивности, односно да само овај аеродром има право на међународне летове. Ова клаузула је избрисана 2016. године, али уз продужетак периода концесије за две године. Већ следеће године концесионар немачки Хохтиф је продао концесиона права кинеској компанији Евербрајт.

Према Вучићевим речима, Винчи је пројектовао да ће Аеродром "Никола Тесла" до 2024. године угостити 7,9 милиона путника, а до 2030. године 10 милиона. До краја концесије, односно до 2043. године број путника би требало да достигне 15 милиона. Овде остаје отворено питање шта ако се овакав сценарио не оствари и број путника подбаци. Рецимо концесионар будимпештанског аеродрома имао је клаузулу по којој не плаћа концесиону надокнаду у случају смањења промета или непрофитабилности аеродрома. Ова одредба постала је актуелна 2012. године када је банкротирала национална авио-компанија Малев.

Анексима се може прилично променити квалитет концесије, за шта је добар пример загребачки аеродром. Наиме, у почетку одличан уговор је значајно промењен анексима, тако да је рецимо удвостручен износ за инвестиције на 360 милиона евра, али је истовремено смањен физички обим радова, односно направљен је терминал мањи него што је у почетку уговорено.

Шта је Винчи?

Винчи ерпортс је део једног од највећих грађевинских конгломерата у свету, компаније Винчи и међу пет је највећих оператера аеродрома у свету са 130 милиона путника у 2016. години. Компанија Винчи је у 2016. имала приходе од 38 милијарди евра и добит од 1,9 милијарди евра.

Винчи управља са 13 аеродрома у Француској, 10 у Португалу међу којима је и лисабонски са 22 милиона путника у 2016. години. Ту су и три међународна аеродрома у Камбоџи, шест у Доминиканској Републици, аеродром у Сантјаго де Чилеу који је 2015. у тренутку преузимања имао 15 милиона путника и три аеродрома у Јапану која опслужују више од 40 милиона путника. За два аеродрома Кансаи интернешенел и Осака Итами 2015. године у конзорцијуму са јапанском финансијском институцијом Орикс платили су 13 милијарди долара за 44-годишњу концесију.

Винчи је учествовао и на тендеру за приватизацију љубљанског аеродрома, али је изгубио с обзиром да је понудио нешто преко 100 милиона евра, док је немачки Фрапорт дао понуду на 235 милиона евра.Прошле године Винчи је био посебно активан па је добио на тендеру на управљање аеродром Салвадор у Бразилу од 9,5 милиона путника, затим трећи аеродром у Јапану у граду Кобе, али је и изгубио на тендеру за концесију аеродрома Фукуока са годишњим прометом од 21 милиона путника.

Ово неће бити први пут да Винчи ради у Србији, с обзиром да је њихова фирма Интермост 2009. године прогласила стечај због тога што им је, како се писало у медијима, Влада Србије остала дужна 12 милиона евра за изведене грађевинске радове, али и зато што су остали без посла због економске кризе.

М. Обрадовић, Данас