Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Годишњи извештај Фискалног савета за 2015. није охрабрујућ

Bookmark and Share

20.02.2016.

Задуженост земље порасла је у 2015. за преко 2 млрд евра и достигла ниво од 77 одсто БДП-а.

Годишњи извештај Фискалног савета за 2015. није охрабрујућ

Прва година спровођења трогодишњег програма фискалне консолидације била је неспорно успешна из угла постигнутог смањења дефицита, који је оборен са 6, 6 одсто БДП-а у 2014. на 3, 7 одсто БДП-а. У 2015. остварено је трајно умањење дефицита за око 2, 4 п.п. БДП-а, док су преостале уштеде по природи биле привремене – делом и као последица недоследног спровођења неких планираних јавних политика, преноси недељник Време.

Структурне реформе у 2015. години одвијале су се знатно спорије него што је планирано, а како оне представљају темељ за наставак консолидације јавних финансија, постигнути фискални резултат није сасвим одржив.

Иако је снажно умањен, дефицит Србије је и даље веома висок и основни је разлог даљег повећања јавног дуга. Задуженост земље порасла је у 2015. за преко 2 млрд евра и достигла ниво од 77 одсто БДП-а. Одлагање државне потрошње за крај године и преузимање неколико једнократних обавеза довели су до тога да у децембру 2015. буде забележен рекордно висок дефицит буџета опште државе од 83, 7 млрд динара.

С друге стране, почетак 2016. године поново је обележио веома висок суфицит у буџету Републике (33 млрд динара), али је то добрим делом резултат дејства једнократних чинилаца и стога представља привремен успех.

 

Резиме Фискалног савета

У децембру протекле године забележен је рекордно висок дефицит опште државе од 83,7 млрд динара, чиме је само у једном месецу за 19 млрд динара надмашен укупан мањак у буџету остварен од јануара до новембра 2015. Приходи буџета очекивано су порасли у односу на претходне месеце, будући да је наплата доприноса, пореза на зараде и акциза највећа управо у децембру (услед уобичајеног сезонског скока исплаћених зарада и повећаног обима куповине акцизних производа).

Иако је на крају године раст државне потрошње обично још израженији (па је дефицит у последњем месецу по правилу и највећи), извршење расхода буџета у децембру од преко 254 млрд динара премашило је сва очекивања.

Прелиминарни подаци о извршењу буџета Републике (без пројектних зајмова) у јануару2016. указују на то да је у том месецу забележен прилично велики суфицит од 33 млрддинара - што је за око 20 млрд динара бољи резултат од прошлогодишњег. Међутим,оцењујемо да је највећи део повећања суфицита у односу на јануар 2015. (око 16 млрддинара) последица снажног дејства неколико једнократних чинилаца, и стога не одражававеродостојно суштинска фискална кретања. Уз привремено повећање прихода од акциза, иове године у јануару бележимо једнократно повећање непореских прихода (као што јепрошлог јануара Телеком уплатио у буџет 7,6 млрд динара). Наиме, пребацивањем приходаод продаје фреквенција мобилним оператерима (12,7 млрд динара) у новембру 2015. за овугодину, остварен је непланиран и привремени раст непореских прихода за око 5 млрд динара.

На крају, део уштеда у овом месецу заправо је постигнут на рачун неочекивано великог трансфера средстава ПИО фонду (у односу на реалне текуће потребе) у децембру, што је имало за резултат суфицит ПИО фонда у 2015. од преко 4 млрд динара. Ова средства су по свему судећи већ потрошена за исплату пензија, јер су у истој мери умањени јануарски републички трансфери. Напомњемо да описано пребацивање расхода Републике из месеца у
месец неће имати утицај на укупан дефицит опште државе у 2016. години: остварене уштеде у буџету Републике „појешће“ већи дефицит ПИО фонда.

Почетак спровођења трогодишњег програма фискалне консолидације у 2015. из угла оствареног дефицита опште државе неспорно је био успешан - дефицит је снажно оборен са 6,6% БДП-а (258 млрд динара) у 2014. на 3,7% БДП-а (око 149 млрд динара). Првобитни план подразумевао је да се сада достигнути ниво дефицита оствари тек у 2017, због чега се наизглед чини као да је планирано трогодишње фискално прилагођавање успешно спроведено у само једној години. Постоји неколико разлога зашто је такав закључак погрешан.

Пре свега, фискални дефицит од 3,7% БДП-а је за Србију и даље превисок и не обара јавни дуг у односу на БДП, што је основни циљ започете фискалне консолидације. Притом, овај дефицит крије и неке једнократне чиниоце који су га привремено побољшали (око 0,5% БДП-а). Реч је пре свега о изузетно великим уплатама државних предузећа у буџет по разним основама, које највероватније нису одрживе у средњем року и стога је њихов утицај на фискални резултат само једнократан. Додатно, држава је привремено „уштедела“ и тако што није доследно спроводила планиране политике (рационализација броја запослених, завршетак приватизације, јавне инвестиције), што није никакав успех већ одлагање трошкова за следећу годину. Збирно, непланиране (и економски лоше) уштеде на приходима и расходима у 2015. достигле су приближно 60 млрд динара, али су делимично потрошене за измиривање, такође непланираних, једнократних трошкова крајем године (43 млрд динара).

Укупан јавни дуг Републике Србије повећан је у 2015. за више од 2 млрд евра (5,5 п.п. БДП-а), и на крају године износио је преко 25,2 млрд евра, односно 77% БДП-а. Оштар раст јавногдуга и у 2015. потврђује оцену да је фискални дефицит Србије од 3,7% БДП-а и даље превисок, јер је управо забележени мањак у буџету основни разлог укупног пораста задужености земље (за преко 1,2 млрд евра). Преостало повећање јавног дуга практично је уцелости резултат кретања девизних курсева, пре свега снажног јачања америчког долара.

Дефицит државе

Дефицит опште државе у децембру износио је 83,7 млрд динара, што не само да је далеко више од уобичајеног сезонског повећања дефицита крајем године, већ је више и од укупног дефицита оствареног у претходних једанаест месеци.

Децембарски дефицит опште државе углавном је знатно већи у поређењу с осталим месецима - иако у овом месецу долази до сезонског повећања јавних прихода (пре свега наплаћених доприноса и акциза), раст државне потрошње је знатно израженији.

Међутим, у децембру 2015. пораст јавних расхода је у великој мери надмашио очекивани сезонски скок, због чега је забележени дефицит (83,7 млрд динара) чак 19 млрд динара био већи у односу на укупан дефицит закључно с новембром. Иза вртоглавог раста дефицита великим делом стоји неколико једнократних расхода који нису били планирани буџетом за 2015. годину, али је крајем године најављено да ће држава ипак преузети њихову отплату. Реч је о преузимању дуга Србијагаса према НИС-у (23,4 млрд динара), обавеза према војним пензионерима (10 млрд динара) и доцњи за пољопривредне субвенције (9,6 млрд динара). Додатно, веће извршење од очекиваног бележимо и на позицији капиталних расхода и расхода за робу и услуге, а делом и на позицији расхода за запослене. Сличан неконтролисани раст дефицита догодио се и у децембру 2014. године,1 због чега је међугодишња разлика релативно мала (овогодишњи дефицит опште државе у децембру мањи је за око 5 млрд динара).

Приходи државе

Приходи опште државе у децембру наплаћени су у износу од 170 млрд динара, што је услед сезонских утицаја највећи месечни износ у 2015. години. Децембарски јавни приходи у последњих неколико година по правилу су за 30-40 млрд динара већи у поређењу са просечном наплатом у осталим месецима, што је последица сезонских утицаја. Укупни порески приходи расту због уобичајеног децембарског скока зарада и повећаног обима куповине акцизних производа, док непорески приходи расту услед чињенице да се бројне обавезе које грађани и предузећа имају према држави често измирују крајем године.

Услед формирања залиха акцизних производа пред редовно законско повећање акциза у јануара, висока наплата прихода од акциза била је и очекивана.
Приходи од акциза у децембру прикупљени су у износу од преко 26 млрд динара, што је знатно више у поређењу с месечним просеком у 2015. години (који износи око 19 млрд динара). Међутим, реализацију ових прихода одликује снажна сезоналност и углавном су највећи управо у месецима који претходе редовном законском повећању акциза - што се дешава два пута годишње, у јануару и јулу.

Приходи од доприноса и пореза на зараде наплаћени су у рекордно високом месечном износу, као резултат уобичајеног раста зарада у децембру. Доприноси
за обавезно социјално осигурање наплаћени су у децембру у износу од готово 53 млрд динара, док су приходи од пореза на доходак грађана износили око 16 млрд динара - што је осетно изнад уобичајеног месечног нивоа у 2015. години (око 42 млрд, односно 12 млрд динара респективно). Овај резултат, међутим, не изненађује, будући да висина прихода од доприноса и пореза на доходак зависи од укупно исплаћене масе зарада, коју карактерише изражен скок у децембру.

Од осталих приходних ставки истичемо нешто веће приходе од ПДВ-а него што је било очекивано за децембар, јер је изостао целокупан повраћај ПДВ-а.
Укупни приходи од ПДВ-а у децембру износили су преко 36 млрд динара, што је изнад очекиваног нивоа наплате за овај месец. Основни разлог за то јесте чињеница да је у децембру изостао целокупан повраћај ПДВ-а, према проценама Фискалног савета у износу од 2-3 млрд динара. Дакле, реч је о привременом повећању ових прихода, јер се у истом износу може очекивати пад прихода од ПДВ-а у јануару (премда прелиминарни подаци показују да ни у том месецу повраћај ПДВ-а није извршен у потпуности).

Расходи државе

Расходи опште државе у децембру били су рекордно високи, драстично изнад иначе уобичајено високог извршења у овом месецу. Укупни јавни расходи у
децембру износили су 254,2 млрд динара, што је за готово 110 млрд (око 2,8% БДП-а) изнад просечног извршења у првих једанаест месеци 2015. На тај начин, поновио се сценарио из 2014. године, када је такође у децембру забележен огромно (и неконтролисано) повећање буџетских издатака, а последично и фискалног дефицита.

Међутим, и када се узму у обзир ови сезонски утицаји, процењујемо да су јавни расходи у децембру премашили очекивано извршење за барем 15 млрд
динара. На све то, одлуком Владе преузете су у јавни дуг неке првобитно непланиране обавезе - дуг Србијагаса према НИС-у и доцње за пољопривредне субвенције повећали су расходе за субвенције за 33 млрд динара, док су обавезе државе према војним пензионерима повећале издатке за социјалну заштиту за 10 млрд динара.

Неуспех у спровођењу планиране рационализације броја запослених у 2015, довео је до тога да у децембру по први пут ове године буде забележен
међугодишњи раст расхода за зараде. Буџетски расходи за запослене у децембру износили су 42,6 млрд динара, и повећани су за око 3% у односу на исти месец прошле године.

Пропусти у планирању подстицаја у пољопривреди и преузимање отплате дуга Србијагаса условили су рекордно високе издатке за субвенције у децембру.
Укупни децембарски издаци за субвенције износили су око 47 млрд динара, што значи да је само у једном месецу извршено више од трећине годишњег плана за ову расходну ставку (у првих 11 месеци субвенције су у просеку износиле мање 8 млрд динара). Највећи део снажног пораста расхода за субвенције у децембру (око 33 млрд динара) последица је преузимања дуга Србијагаса према НИС-у за испоручени гас у претходним годинама (23,4 млрд динара) и укључивања доцњи за пољопривредне субвенције у јавни дуг (9,6 млрд динара).6 

Међутим, напомињемо и да је у децембру преко Фонда за развој исплаћено додатних 1,3 млрд динара субвенција, и да је у том износу заправо премашен годишњи лимит за подстицаје преко ове институције предвиђен Законом о буџету за 2015. годину.

(Фискална кретања: Годишњи извештај за 2015. годину и анализа текућих трендова 9. фебруар 2016)

 

Коментара: 0


#   порез   буџет   субвенције   акцизе   ПИО фонд   дефицит   кредити   дуг   камата   Фискални савет   БДП   суфицит   задуживање   јавни дуг
@


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима