Уместо да штеди, Влада троши 40 милијарди преко плана

За овакав развој ситуације у српском буџету има се захвалити великом и неочекиваном (с обзиром на планове) расту пореских прихода који би могли бити за 70 до 80 милијарди динара већи од пројектованог. Непорески приходи, међу којима гро отпада на дивиденде јавних предузећа, могли би да буду већи од плана за још 40 милијарди динара. Осим повољних макроекономских околности, пре свега привредног раста који би ове године могао бити 2, 7 одсто, за добро пуњење буџета треба похвалити и бољу наплату пореза, односно борбу против сиве економије.

Добри резултати на приходној страни тако су скренули поглед јавности са државних расхода који су били у фокусу претходних година. Зато је остала скоро непримећена анализа Фискалног савета да су консолидовани јавни расходи државе у првих девет месеци 2016. у износу од укупно 1.357 милијарди динара, били већи од планираних за 65 милијарди динара, а уколико би се поредили са прошлогодишњим расходима и за целих 68 милијарди динара.

Иако тих око 550 милиона евра већих државних издатака од буџетираних није мало, ипак није ни све последица расипништва. Око трећине веће потрошње од планиране је отишло у јавне капиталне инвестиције. После дуго година држава је престала да штеди на капиталним улагањима и ове године је чак "пробила" буџет за ове намене за око 20 милијарди динара. Ако веће државно трошење има позитиван предзнак, то је код капиталних улагања, пошто економски стручњаци, па и међународне финансијске институције попут ММФ-а, последњих година указују да би јавне инвестиције могле бити замајац привредног опоравка на глобалном нивоу, да не говоримо о потреби за квалитетнијом путном инфраструктуром у Србији.

Према оцени Фискалног савета преостало повећање јавних расхода у односу на 2015. било је планирано и очекивано, а потиче од већих издатака државе за робу и услуге, камате, пензије и социјалну помоћ у укупном износу за готово 30 милијарди динара.

Трошкови за камате на јавни дуг су у првих девет месеци ове године били већи за четири милијарде динара него у истом периоду прошле године. На нивоу републичког буџета трошкови камата су трећи по величини расход након расхода за плате и пензије и за више од 20 одсто већи него укупна социјална заштита из буџета.

Према проценама Фискалног савета, за субвенције ће, према извршењу буџета за девет месеци, бити потрошено за 10 до 15 милијарди динара више него што је то предвиђено буџетом за ову годину. Трошкови набавке роба и услуга биће већи за око пет милијарди него што је планирано буџетом, али то је последица књиговодствених промена на локалу, односно књижења прихода и расхода ГСП Београд на рачун града Београда.

Осим редовних трошкова, власти су већ најавиле и неке ванредне трошкове пред крај године, пре свега преузимање око 100 милиона евра дуга Петрохемије према НИС-у, као и једнократно повећање пензија.

Према мишљењу Фискалног савета, досадашњи трендови указују на то да ће јавни расходи премашити буџетски оквир за 35 до 40 милијарди динара када се укључе и ови трошкови.

Једна занимљивост српских јавних финансија је и то што свака штедња не мора бити и добра ствар. Пример за то је буџет за расходе запослених. Иза ове ставке се крију плате у јавном сектору, али и отпремнине. С обзиром да отпуштања из јавног сектора у овој години скоро да и није било, а рационализација се свела на пензионисање, на плате ће ове године бити потрошено три до четири милијарде динара више него што је буџетом предвиђено. Истовремено, управо чињеница да није било отпуштања значи да нису потрошене паре за отпремнине, што ће донети уштеду у овогодишњем буџету од око 15 милијарди динара. Јасно је да је ово само одложен трошак који ће се морати реализовати на рачун неке од наредних година.

Слично је и са смањењем броја запослених у предузећима у реструктурирању. За Транзициони фонд из ког би требало да се исплаћују отпремнине за одлазак из предузећа у приватизацији је издвојено шест милијарди динара, а за девет месеци искориштено свега три милијарде.

На име неотпуштања и неспровођења сопствене политике, Влада ће по свему судећи уштедети ове године 15 милијарди динара.

Према речима економисте Љубомира Маџара увек је било важније контролисати расходе него повећавати приходе, јер сваки раст пореских прихода значи смањење финансијских способности привреде.

"Ипак у овом случају боља наплата пореза има и позитивну страну јер се изједначавају услови за све на тржишту. Пробијање буџета за текуће трошкове од нешто више од 30 милијарди динара није охрабрујуће, али није ни толико страшно с обзиром да је испод три одсто укупних прихода буџета. Део веће потрошње који се односи на јавне инвестиције је позитиван, јер је дуго учешће ових инвестиција износило око два одсто БДП-а док је у државама сличним нама оно било на нивоу пет одсто", истиче Маџар додајући да су уштеде остварене на отпремнинама "погрешне уштеде" јер значе неизвршавање планова владе.

Са јавним дугом и даље изнад 70 одсто БДП-а (мада у паду ове године) српске јавне финансије и даље су далеко од здравих. Како каже Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта, ми смо можда на путу излечења државне касе, али тај помак није трајна категорија.

"Морамо редизајнирати јавни сектор, пре свега јавна предузећа и предузећа у реструктурирању, како се не би појавили нови трошкови за издржавање тих предузећа чиме се само пружа привид запослености и одлагање транзиције која нас је већ пуно коштала", поручује он.

danas.rs