„Јумко“ се враћа из мртвих

Јумко” расписао конкурс за нове раднике - вест је, с обзиром на ситуацију у којој се ова фабрика донедавно налазила, више личила на првоаприлску шалу. Међутим, испоставило се да је тачно и да је за машинама већ 50 радника, а тражи се барем још стотинак.

- Уговорили смо значајне послове и до фебруара морамо да завршимо - каже Зоран Стошић, генерални директор “Јумка”. - Тражимо искусне конфекционаре, а њих, нећете веровати, нема на евиденцији тржишта рада.

А пре годину дана, кад је Стошић сео у ову врућу фотељу, друге су га бриге мориле. Затекао је празне магацине и дугове. Радници су више штрајковали него што су радили, јер посла није ни било. Без обзира на све, Стошић је веровао да за “Јумко” има наде.

“Јумко” једини у Србији може да понуди заокружену производњу - од предења, преко бојења до шивења.

- То наручиоцима посла много значи, кад могу све на једном месту да заврше - објашњава Стошић.

НЕКАД БИЛА ИМПЕРИЈА

Некад је на улазу у Врање писало “Добро дошли у Јумко империју”. Иако је многима овај натпис звучао претенциозно, није у њему било неистине. Јер, у златна времена у овој фабрици је радило “пола града” - чак 13.000 радника! “Јумко” је некад био толико моћан да је имао сопствени фудбалски, рукометни и стрељачки клуб, и у мушкој и у женској конкуренцији. Олимпијски базен изграђен је очас посла, а терен фудбалског стадиона по квалитету могао је да се мери са београдском “Мараканом”. Као симбол моћи изграђена је управна зграда са десет спратова. Широм бивше Југославије “Јумко” је имао 500 продавница и робних кућа. Просечна зарада била је 2.000 марака, а редовно се делила и тринаеста плата.

А, то је и био главни “Јумков” адут кад су уговорени послови са Војском Србије, Поштом, “Електродистрибуцијом” из Крагујевца, полицијом, београдским “Водоводом”. Машине су поново забрујале. Преведено у бројке, ове године ће са производних трака сићи 1.500 тона предива, 250 тона конца, 25 милиона метара тканине и милион конфекцијских производа. Месечна производња “Јумка” вреди између 60 и 70 милиона. Довољно да 1.800 радника редовно прима плате. Додуше, зараде су више него скромне, али људима који месецима нису радили и те како значе стални приходи.

- Наравно да бисмо волели да повећамо плате, али наш велики проблем је што за енергенте трошимо као да овде и даље ради 9.000 људи, а не пет пута мање - каже Стошић. - Једноставно, тако је направљен систем да кад се укључи грејање загрева се свих десет погона, а ради се само у три, а то су огромне површине. Па, само погон предионице има 30.000 квадрата.

Урадили су, каже, елаборат о енергетској уштеди и послали га надлежном министарству. Ако се прихвате њихове идеје, месечно би уместо 25 милиона динара колико дају за струју, воду, гас и мазут трошили десет милиона мање. Значило би им тих десет милиона, јер је то четвртина њиховог месечног платног фонда.

- И памук је страховито поскупео. У јануару је шлепер памука коштао три милона динара, сада је седам. А нама треба пет шлепера месечно. Кад бисмо куповали за годину дана унапред значајно бисмо снизили цену, али ми купујемо од посла до посла, јер немамо толике паре да дамо ођедном - јада се Стошић.

У “Јумку” не крију да још имају и велике дугове. Али, како се највећи део тог дуга односи на порезе и доприносе, а држава је власник 63 одсто акција компаније, очекују да им она и највише помогне. Уосталом, обећао им је то и председник Борис Тадић, кад је летос посетио “Јумко”. Рекао је тада да је држава вољна да субвенционише предузећа под условом да имају перспективу. А “Јумко” је има и то је видљиво на сваком кораку.

Због тога Стошић и у следећу годину гледа са много оптимизма. Каже, биће посла. Недавно је у Врању био Горан Ћирић, директор ПТТ Србије. Најавио је наставак сарадње са врањским текстилцима.