Јура добила 25 милиона ЕУР субвенција и бесплатно земљиште (видео)

Компанија је, такође, у Нишу и Лесковцу на име државне помоћи добила на коришћење земљиште, и то без надокнаде.

Јура, чији је долазак био пројекат некадашњег министра Млађана Динкића, у Србији послује од 2010. Јура је тада дошла у погоне тада пропале фабрике Застава електро у Рачи, коју је иначе био приватизовао Ранко Дејановић, муж функционерке СПС-а Славице Ђукић Дејановић.

Након Раче, Јура је отворила погоне у Лесковцу и Нишу.

Компанија Јура бави се производњом каблова, што значи да се ради о мануелном послу који углавном обављају нискоквалификоване жене које практично по цео дан плету каблове.

Уговори које је држава потписала с том компанијом нису доступни јавности.

Једини званичан документ о државној помоћи доступан је у архиви решења Комисије за доделу државне помоћи, која се бавила овим пројектом. Тај документ, из фебруара ове године, у вези је с доделом земљишта у Лесковцу.

Јура је хтела да прошири производне капацитете у Лесковцу и у замену за запошљавање нових 700 радника и инвестицију од два милиона евра у нови погон тражила од државе земљиште од 3, 7 хектара које је Пореска управа Лесковца проценила на 950.000 евра.

Инвестициони пројекат компаније Јура у Србији је предвиђао градњу постројења за производњу електро-инсталација којим ће у три града бити отворено укупно 4.000 нових радних места.

Градови Ниш и Лесковац су током 2011. Јури дали право коришћења земљишта без накнаде на 99 година. Јура се обавезала да ће запослити још 1.500 радника у Нишу.

Један од проблема које представља субвенционисање оваквих инвестиција јесте то да они фабричке хале пуне обичним столовима, за посао им не треба никаква опрема, па се поставља питање да ли ће пошто су с плаћеном радном снагом истрошли све субвенције државе, моћи бољу прилику и јефтинију радну снагу да нађу у другој држави.

Инсајдер.нет се још почетком априла обратио компанији Јура с молбом нам омогући да посетимо фабрику и кратко снимимо процес поизводње.

Такође смо желели и да разговарамо с директором или представником компаније који би нам одговорио на питања о условима у којима раде, значају државне помоћи за пословање и начелним пословним плановима.

Из Јуре нам је одговорено да због бројних пословних обавеза и испланирих службених путовања у априлу, нису у могућности да нам изађу у сусрет.

На наше питање да ли можемо да снимимо фабрику без снимања изјава, из компаније нам је стигао одговор: "Тренутно не постоји ни та могућности, из разлога које смо већ навели."

Веселиновић: Поред субвенција, препоручујемо се и обесправљеном радном снагом

Жељко Веселиновић из УСС Слога рекао је за Инсајдер.нет да је у Јури било неколико покушаја синдикалног удруживања, али да су сви завршени незаконитим отпуштањем чланова синдиката који на посао нису враћени ни након одлуке инспекције рада.

Он наводи да је синдикат покренуо велики број тужби због психофизичке тортуре радника у Јуриним фабрикама, да су о свим тим случајевима обавештене надлежне институције, али да држава није учинила ништа како би заштитила раднике.

Према његовој оцени, осим субвенцијама, Србија се страним инвеститорима препоручује и најефтинијом, а, како је навео, судећи по примеру Јуре, и потпуно обесправљеном радном снагом.

„У Србији иниституције система – Инспекторат за рад, Министарство рада, држава Србија, Влада Републике Србије – су институције које би требало да стану иза запослених. Наравно, они нису стали иза запослених. Последњих дана чак имамо приче представника власти о томе да смо ми који пријављујемо, значи лично ја и десетине колега, који пријављујемо неправилности, заправо кривци, а да су жртве Јужнокорејци у овом случају, и да ми на тај начин терамо инвеститоре из своје земље, што је апсолутно нетачно. Када вам неко не поштује решење Инспекције рада о враћању на посао, када вам суд донесе одлуку о томе да неко мора бити враћен на посао, а Јура то не ради, онда долазимо до једног врло логичног закључка, а то је да држава стоји иза њих“, рекао је Веселиновић.