Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

ЕПС пословну 2019. годину завршио са губитком, уместо планиране добити

Bookmark and Share

16.09.2020. Милош Обрадовић, Нова економија

Прошлу годину ЕПС је завршио са губитком од 33 милиона евра, уместо планиране добити од око милион евра.
Нема објашњења зашто је планирани добитак био тако мали.

ЕПС пословну 2019. годину завршио са губитком, уместо планиране добити

У првој половини прошле године водила се велика расправа у јавности око разлога зашто је привредни раст у том периоду био врло скроман. Око 2,5 одсто раста у првом полугодишту је било далеко мање од оствареног у 2018. али и од планова за 2019. годину. Показатељи индустријске производње у првим месецима 2019. указали су на пад рударске производње, односно копања угља и пад производње електричне енергије. Као и претходних година, одговор ЕПС-а сводио се на временске прилике, на лед на Дунаву, низак водостај, па на клизиште на угљенокопу, па на нешто треће. А у ствари, како су многи економисти закључили, ради се о системском проблему који се изгледа не решава.

Ове критике тек сада, након објављивања финансијских извештаја, добијају и своју квантификацију. Електропривреда Србије, вероватно најзначајнија компанија у нашој привреди, прошле године је на нивоу групе забележила губитак од 3,9 милијарди динара или око 33 милиона евра. Годину пре остварена је добит, али јако скромна, свега 543 милиона динара или око 4,6 милиона евра. Ако се узме у обзир да компанија ангажује имовину вредну скоро 10 милијарди евра, овај резултат је у најмању руку разочаравајући. Разлога за то је много, будући да је ЕПС огромна, комплексна и државна компанија.

Гледајући билансе на нивоу групе, компанија је остварила добит из пословања од 12 милијарди динара, што је за скоро 50 одсто више него 2018. године. И у финансијском делу биланса је забележен вишак од 4,9 милијарди (за две милијарде мањи него 2018. године) да би у тзв. осталом резултату пословања био забележен губитак од чак 19,8 милијарди динара који је узроковао да у коначном исходу ЕПС изгуби 2,8 милијарди динара пре пореза, а након пореских расхода скоро 3,9 милијарди динара, или око 33 милиона евра.

Ако се погледају компаније које чине групу, две најважније су ЈП ЕПС и ЕПС Дистрибуција. ЈП ЕПС је прошле године завршио у плусу од око 30 милиона евра (и поред огромног губитка у осталим резултатима од 17 милијарди динара), али је ЕПС дистрибуција забележила губитак до чак 5,75 милијарди динара. И у 2018. години је у дистрибуцији направљен губитак, али далеко мањи -2,45 милијарди (око 20 милиона евра).

Објашњења за губитке

Објашњење за губитак из годишњег извештаја се своди на то да је “Електропривреда Србије услед отежаних услова пословања (нарочито у зимском периоду) 2019. године, завршила са негативним финансијским резултатом (након опорезивања) у износу од 3,9 милијарде динара, док је планом за исти временски период био предвиђен нето добитак у износу од 0,1 милијарди динара. Лошији резултат у 2019. години у односу на планирани у истом периоду последица је, пре свега, мање производње електричне енергије са једне стране (производња термоелектрана у 2019. године била је мања у односу на план за пет одсто) и веће набавке електричне енергије услед мање производње електричне енергије у електранама ЕПС-а (трошкови набавке електричне енергије су у односу на план већи за три одсто)”.

Нема, нажалост, објашњења зашто је планирани добитак био свега 100 милиона динара или мање од милион евра. Поређења ради, у 2019. је Хрватска електропривреда (ХЕП) остварила нето добит од 186 милиона евра, румунска Електрика 42,7 милиона евра, а чешки ЧЕЗ који многи пореде са ЕПС-ом и шта би могао бити да се њим управља како треба, 550 милиона евра.

Укупна производња електричне енергије у 2019. години износила је 33.482 гигават-сати и била је за три одсто мања од остварења претходне године. Овим се наставља пад производње електричне енергије, јер је у 2018. производња струје била мања за осам одсто него пет година раније.

Због мање производње требало је купити више струје, што је више и коштало. Ради обезбеђивања услова за редовно и сигурно снабдевање електричном енергијом тарифних купаца на територији Републике Србије, признати су расходи по основу набавке електричне енергије од правних лица на домаћем тржишту у укупном износу од 18,99 милијарди динара, што је за око 6,5 милијарди више него 2018. године. Међутим, већи део тога је потрошен за откуп струје од повлашћених произвођача из обновљивих извора енергије за шта је плаћено 13,3 милијарде динара, док је преосталих 5,7 милијарди потрошено на увоз струје.

Потребан профит од 200 милиона

Према процени Фискалног савета, када 2024. године стигне на ред обавеза о гашењу застарелих термоенергетских блокова и ако се потрошња електричне енергије повећа, што је неизбежно уколико привреда настави да се развија према плановима државе, ЕПС-у ће недостајати око 5.000 гигават-сати годишње да задовољи потребе за струјом. То је око 15 одсто производње из прошле године. Да би се то надокнадило и још задовољили еколошки критеријуми производње, од којих је ЕПС тренутно јако далеко, према процени Савета потребно је инвестирати 5,6 милијарди евра у следећих седам година.

За тако нешто потребно је да ЕПС прави годишњи профит од 200 до 250 милиона евра, што у овом тренутку делује као фантастика. Такође, треба да инвестира годишње око 600 милиона евра уместо досадашњих око 350 до 400 милиона, у зависности од године. У прошлој години рецимо, план је био да се уложи 105 милијарди динара. Уместо тога реализовано је 47,7 милијарди, односно свега 45,5 одсто плана. То је скоро идентично амортизацији коју је ЕПС имао у 2019. од 47,85 милијарди динара, што значи да је инвестицијама обезбеђена проста замена средстава.

Разлози лошег пословања с једне стране леже у проблемима у самој компанији. Фискални савет већ годинама апелује да се уведе контрола над расходима за запослене у овој компанији. Прошлу годину ЕПС је завршио са 28.083 запослена што је за 977 мање него претходне године, а свега 10 одсто мање од чешког ЧЕЗ-а који има приходе из пословања од око 10 милијарди долара, док ЕПС прави приходе од 2,3 милијарде долара. Наша Електропривреда је прошле године исплатила за плате 27 одсто пословних прихода, док је просек за сличне компаније 20 одсто. Додуше део тога је последица нижих прихода због нижих цена струје, као и чињенице да ЕПС не користи услуге екстерних предузећа као што то раде друге компаније.

На основу упоредне анализе у Савету су оценили да је око 10 одсто запослених вишак, што је скоро 3.000 људи. С друге стране, просечна месечна бруто зарада по раднику у ЕПС Групи за 2019. годину износила је 136.506 динара, а просечна месечна нето зарада 97.198 динара.

Поред тога разлог за лош резултат су огромни губици у дистрибутивној мрежи. “Услед ограниченог инвестиционог улагања, технички и нетехнички губици су изнад оптималног нивоа за постојећу структуру мреже и потрошње”, наводи се у извештају ЕПС-а за 2019. Остварени губици су 11,73 одсто и нешто су нижи од остварених губитака у 2018. години (12,16 одсто).

Каса за социјалну политику

С друге стране, ЕПС се већ деценијама користи као инструмент за вођење социјалне политике и за запушавање других рупа у држави. То се пре свега види по томе што је ова компанија од 2015. до 2019. уплатила више од 250 милиона евра у буџет, иако су јој преко потребне инвестиције.

Ипак, оно што је најуочљивије је цена. Цена једног киловат-сата за становништво је у 2019. години заједно са таксама износила 7,3 евроцента, а без пореза и акцизе 5,6 евроценти. То је најниже у Европи и далеко испод просечних 16,4 евроцента колико је рецимо у Грчкој или Словенији. Ипак, то се односи само на становништво које чини отприлике половину продаје ЕПС-а и од децембра прошле године цена је повећана за 3,9 одсто. Другу половину чине комерцијални купци, односно правна лица. За њих је цена киловат-сата без намета износила 6,8 евроценти и била је за 11 одсто виша него претходне године. С друге стране, цена киловат-сата за извоз и лиценциране купце коштао је свега 4,2 евроцента.

А о цени струје кажу у ЕПС-у: “Дугогодишње вођење политике неекономске цене електричне енергије, узрок је изузетно високе специфичне потрошње електричне енергије по друштвеном производу и нерационалног удела овог (скупог) вида енергије у задовољењу укупне финалне потрошње енергије у Србији. Цена електричне енергије за гарантовано снабдевање у Републици Србији знатно је испод цена у региону и Европи”.

Осим тога, ЕПС дистрибуција се налази у маказама, тако што држава одобрава повећање мрежарине које ЕПС плаћа Електромрежама Србије, док истовремено не одобрава повећање мрежарине које ЕПС Дистрибуција наплаћује.

Оно што ЕПС дебело кошта последњих година је откуп струје из обновљивих извора енергије. Тарифа коју ЕПС наплаћује од крајњих корисника је 9,33 паре по киловат-сату продате струје. Међутим та тарифа стоји непромењена још од 2015. године, док је набавка електричне енергије од повлашћених произвођача у овом периоду повећана осам пута. Само у току 2019. године испоруке су повећане 2,3 пута. Да би ЕПС остао на нули, управо толико је требало да буде повећана и такса која се наплаћује од крајњих потрошача. Опет због социјалног мира и да би се задржала ниска цена струје, иде се на штету ЕПС-а. “Посебна накнада за подстицај ОИЕ у 2019.г. износила је 0,093 динара по киловат-сату и није мењана од 2015. године и по овом основу ЕПС остварује значајне губитке”, наводи се у извештају ове компаније.

“Када би се то све рашчистило и либерализовало, јесте да би више коштало потрошаче, али бисмо знали на чему смо и не би било више оправдања” закључује Марковић.

Високе плате, ниска продуктивност

Према речима Горана Радосављевића, професора на ФЕФА, у ЕПС-у за разлику од неких других државних компанија, ситуација је веома комплексна и ради се о структурним проблемима, а не о једној или две појединачне ствари.

„Дуго се тамо пресипа из шупљег у празно. Имамо високе плате, а ниску продуктивност. Тешко је разлучити који део губитака се односи на производњу, а који на дистрибуцију. Деценијама нема инвестиција. Део њих је изостао зато што држава узима добит”, каже он. Такође, сматра да ниске цене нису једино објашњење за лоше резултате.

“Чим се уђе у жуту или црвену зону, цене су знатно више. Осим тога цене за комерцијалне купце нису најниже у Европи. Али када се говори о ценама, онда се мора прво видети колики су трошкови. Онда се може рећи да је разлог губитку ниска цена или можда ниска продуктивност и високи трошкови. Поред тога, већ смо имали велико повећање цене струје, када је уведена акциза, али тај новац није отишао у ЕПС, него у буџет. ЕПС је компанија од значаја за државу и мора се урадити анализа зашто је такво стање, а не да се све своди на то ниска је цена”, закључује Радосављевић.

Још један утицај државе где је ЕПС жртва, јесу ненаплаћена потраживања махом од друштвених предузећа, пошто је наплата од становништва последњих година преко 99 одсто, а од комерцијалних купаца преко 98 одсто.

Тако ЕПС има учешћа у власништву по основу конверзије дуга у ХИП Азотари у стечају, у Петрохемији у вредности од преко 30 милиона евра. Затим, у складу са УППР-ом Трајала, Симпа, Новкабела, Тозе Марковића и ФАП Прибој потраживања су конвертована у капитал и обезвређена. Укупан износ је око милијарду динара или око 8,5 милиона евра.

ЕПС Група је прошлу годину завршила са финансијским дугом од 122,6 милијарди динара (више од милијарду евра), а када се одузме готовина на рачунима, нето дуг је износио 102 милијарде динара. Вероватно најдепресивнија ставка из биланца ЕПС-а је кумулирани губитак од 129,6 милијарди динара или чак 1,1 милијарду евра. Он износи чак 51 одсто укупних прихода и 15 одсто укупног капитала компаније.

Милош Обрадовић, Нова економија

Коментара: 0


#   струја   ЕПС   плате   Електродистрибуција   пословање   ЕПС Снабдевање   губитак   деривационе хидроелектране
@EPSsnabdevanje @


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима