Лесковац: ни трага од успешне привреде

Пројекат "Евидентирање закључених појединачних колективних уговора на подручју Републике Србије у гранама металског комплекса, хемије и неметала, пољопривреде и пољопривредних производа, грађевине и индустрије грађевинског материјала", коју је спроводила Унија послодаваца Србије (УПС) спроведена је у пет градова Србије у којима постоје и функционишу социо-економски савети. На основу тог истраживања из УПС-а је стигао закључак како се Лесковац не налази у тако великом проблему.

"Наш утисак је да град Лесковац није у великом проблему, и да је његова привреда уједначена у односу на остале градове." (саветник у УПС Наташа Завођа, ЈУГпресс, 24. 12. 2010. године)

Међутим, у спроведеној анкети, учествовао је најмањи број предузећа из Лесковца, свега четири. И сама Завођа је изјавила да је било великих проблема у испитивању лесковачких привредника и да је та организација наишла на велики зид управо код предузећа која су угледна и "добростојећа" у том граду. Истражујући стање у привреди на локалу у истом периоду, дошли смо до другачијих података у односу на изречено.

"Број незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање у Лесковцу повећао се за 4.000 у последња два месеца и сада посао чека укупно 39.575 становника из шест општина Јабланичког округа. Око 2.000 људи је на евиденцији незапослених по основу престанка радног односа, а другу половину чине они којима је истекао уговор о раду на одређено време." (Марија Стефановић, НСЗ филијала Лесковац, Бета, 9. 3. 2010. године)

Према подацима Привредног суда у Лесковцу, чак 51 колектив са подручја шест општина Јабланичког округа било је за аутоматски стечај. У Јабланичком округу, односно општинама Лесковац, Лебане, Медвеђа, Бојник, Власотинце и Црна Трава, просечне зараде запослених за август 2010. године, биле су 25.529 динара, што је на самом зачељу примања у Републици Србији. Прва на окружној ранг листи по зарадама била је општина Медвеђа са просечном платом од 30.661 динар, док је у привреди износила 27.487 динара. Најскромнија просечна примања имали су запослени у општини Црна Трава - 21.393 динар, док су у привреди зараде биле још скромније - 19.018. динара. У Лесковцу просечна августовска зарада била је 26.137 динара - у привреди 21.176 динара, ван привреде 34.369 динара.

Штрајк и приватизације као мерило (не)успеха

А штрајкови у лесковачким предузећима - на све стране! Сви радници приватизоване металске фирме "Интерлеминд" из Лесковца ове године ступили су у штрајк због три неисплаћене зараде и страха од затварања фабрике и губитка посла. Неколико месеци касније председници синдиката радника у овом предузећу добили су отказе. Некадашњи радници "Инкола" из Лесковца окупљају се скоро читаве године испред зграде општине тражећи да им буду исплаћене заостале зараде и друга потраживања, а на основу извршног правоснажног решења Трговинског суда. Раднице овог предузећа претиле су да ће протестовати голе на ауто путу уколико се не реши њихов проблем. Због неисплаћених зарада и проблематичног статуса предузећа "Тренкарад", које послује у оквиру Школе за образовање особа са инвалидитетом "11. Октобар" у Лесковцу, запослени су организовали штрајк.

Према последњим подацима Већа самосталних синдиката, у чак 227 колектива Јабланичког округа рачуни су блокирани дуже од две године и у њима неколико хиљада радника не може да прими ни минималац.

У Лесковцу и околним местима у току је поступак принудне ликвидације Текстилне индустрије Србијанка, Трговинског предузећа Невпром, Трговине из Вучја, Текстилног комбината "Зеле Вељковић", грделичког Рада и још неколико фирми. Овде је после својинске промене купопродајни уговор раскинут код 13 предузећа, односно сваке четврте фирме, а код готово половине тих колектива стечај је постао реалност. Код многих других, знајући како се ове године пословало, он такође прети.

У доба када је УПС вршио истраживање поништен је и уговор о приватизацији фабрике "Невена" јер купац, бугарско предузеће "Булцвет", није испоштовао уговорене обавезе по питању социјалног програма и наставка производње. Зато је некадашњи гигант хемијске индустрије остао без половине запослених јер се за добровољни одлазак из колектива пријавило 149 радника, док је само 105 њих желело да настави да ради. Примера добре приватизације, попут фармацеутске компаније Здравље, коју је купио Ацтавис, на жалост, нема много.

"Од промене својинских односа у привреди Лесковца без посла је остало око 17.000 радника, а око 8.000 је радило у колективима пред стечајем или у оним фирмама које су већ ликвидиране. Слободан Ранђеловић, шеф одсека градске управе за привреду, истиче да је више од 5.400 радника, који су остали без посла, добило материјалну помоћ и да је за те потребе издвојено више од 1,4 милијарде динара." (Данас, 6. 12. 2010. године)

Остављени и заборављени, тако се осећају грађани једне од сиромашнијих општина у Србији, где привреда готово да не постоји а стопа незапослености је рекордна у земљи.

www.istinomer.rs