Пијачарство у Нишу и Србији у све већој кризи

-Због све израженије рецесије, од тих 11 предузећа седам је у озбиљним финансијским проблемима. Једва преживљавају и запосленима озбиљно касне зараде. Тек четири предузећа која се баве искључиво пијачним услугама опстају у економској кризи, као самофинансирајућа и без икаквих донација-у Суботици, Новом Саду и Београду и једино јужно од Београда, у Нишу-каже потпредседник УО Удружења пијаца Србије и директор ЈКП Тржница Ниш Радован Милојевић.

Пијачарство је у све већој кризи јер смо притснути великом конкуренцијом мега маркета и пиљара на сваком кораку. Доласком млађих генерација све више се губи “ритуал” одласка у седмичну набавку пијачних производа. Купци су по правилу пензионери са ниском куповном моћи. Млађи који имају редовне приходе окренули су се трговини у мега маркетима, где платним картицама на 10-12 рата купују све што им је потребно па и традиционалне пијачне производе, без обзира на то колико дуго стоје у рафовима. С друге стране, ту је и изразит пад домаће производње из пластеника-због високих улагања, поплава и суша и великог прилива робе из увоза. С треће, да би неко склопио уговор о закупу тезге мора да буде правно лице-регистрован у АПР-у, власник предузећа са запосленима, на шта се плаћају дажбине држави, уз редован закуп тезге, па се произвођачима таква рачуница уопште не исплати. На пијацама по Србији, па и на нишким, свега је 20 одсто правих произвођача, сељака, осталих 80 су практично трговци-продају туђу робу набављену или обиласком села и плаћањем на руке или куповином на кванташима и доношенем на пијачне тезге-објашњава Милојевић разлоге за лоше стање пијачарства у Србији.

Како каже, само за годину дана регистрован је пад промета пољопривредних производа на пијацама, од пет одсто.

-У 2014.години промет пољопривредних прозвода на пијацама у односу на сав промет ових производа у Србији био је 20 одсто, у 2015. је 15. Тако је и са пијацама у Нишу. Тешка ситуација са предузећима која се баве пијачарством је последица смањења физичког заузећа капацитета, што се директно одражава на приходе предузећа, јер га оставрују искључиво издавањем тезги у закуп-додаје Милојевић.

Сви ови фактори који негативно утичу на пословање традиционалних пијаца, односно пијачарских предузећа, намећу нову политику борбе за опстанак. Милојевић каже да нишка Тржница инсистира на сталном контакту са закупцима тезги јер од њих потиче једини приход предузећу.Циљ пронаћи начин како их задржати и како придобити нове.

-Део читавог низа мера које смо предузели како би наставили са стабилним пословањем је смањење цена за коришћеје кванташке пијаце. Сада се за камион од пет тона и више наплаћује такса од једог динара по килограму робе, а раније је то било 30 одсто од укупне вредности допремљене робе. Тако смо смањили и промет робе на црно. Друго, на појединим пијацама попут оне на Бубњу, смањили смо износ закупа за 40 одсто, што је повећало број месечних резервација за 200 одсто, у последња два месеца. Реконструсали смо објекат за продају сира и млечних производа на пијаци Тврђава, на Дурланској је реконструисан кров, уређена је инфраструктура на ОТЦ-у, отворили смо три нове пијаце-у Брзом Броду, Новом селу и на Делијском вису, а до краја месеца биће отворена и пијаца у Сомборској. Тако ћемо имати укупно 17 пијаца, јер као градско предузеће морамо да будемо сервис грађана. Међутим, од свих 17 само су три профитабилне, признаје наш саговорник.

Како процењује, пијачна делатност у Србији,па и у Нишу, дугорочно гледано има будућност,али само уз одговарајуће реформе.

-Пре свега, мора да се промени крут однос према закупцима тезги, треба осавременити поједине законске концепте, мора да се улагаже у стварање бољих услова за рад закупаца, јер раде и на плус 50 и на минус 20 степени, целе године. Локалне самоуправе морају да утврде економске цене свих комуналних услуга, па и издавања тезги на пијацама. Тржишна економија је на вратима јавног сектора и само она може одржати пијачарство-категоричан је Милојевић.

Како каже, да би опстали,заједно са синдикатима донели су одлуку да се протежу колики им је губер-плате су мање за 18 одсто од плана, али су редовне. Предузеће нема кредитних задужења, осим дозвољеног минуса који се редовно измирује. Немају никакаве субвенције, нити донације и уз добро економско предвиђање и процену, након 10 година, задње три Тржница послује позитивно.

-Уз то, сада смо способни да редовно враћамо дугове који датирају чак од 1996. године, према робним резервама и за 13 година коришћења градског грађевинског земљишта-додаје Милојевић.