Pijačarstvo u Nišu i Srbiji u sve većoj krizi

-Zbog sve izraženije recesije, od tih 11 preduzeća sedam je u ozbiljnim finansijskim problemima. Jedva preživljavaju i zaposlenima ozbiljno kasne zarade. Tek četiri preduzeća koja se bave isključivo pijačnim uslugama opstaju u ekonomskoj krizi, kao samofinansirajuća i bez ikakvih donacija-u Subotici, Novom Sadu i Beogradu i jedino južno od Beograda, u Nišu-kaže potpredsednik UO Udruženja pijaca Srbije i direktor JKP Tržnica Niš Radovan Milojević.

Pijačarstvo je u sve većoj krizi jer smo pritsnuti velikom konkurencijom mega marketa i piljara na svakom koraku. Dolaskom mlađih generacija sve više se gubi “ritual” odlaska u sedmičnu nabavku pijačnih proizvoda. Kupci su po pravilu penzioneri sa niskom kupovnom moći. Mlađi koji imaju redovne prihode okrenuli su se trgovini u mega marketima, gde platnim karticama na 10-12 rata kupuju sve što im je potrebno pa i tradicionalne pijačne proizvode, bez obzira na to koliko dugo stoje u rafovima. S druge strane, tu je i izrazit pad domaće proizvodnje iz plastenika-zbog visokih ulaganja, poplava i suša i velikog priliva robe iz uvoza. S treće, da bi neko sklopio ugovor o zakupu tezge mora da bude pravno lice-registrovan u APR-u, vlasnik preduzeća sa zaposlenima, na šta se plaćaju dažbine državi, uz redovan zakup tezge, pa se proizvođačima takva računica uopšte ne isplati. Na pijacama po Srbiji, pa i na niškim, svega je 20 odsto pravih proizvođača, seljaka, ostalih 80 su praktično trgovci-prodaju tuđu robu nabavljenu ili obilaskom sela i plaćanjem na ruke ili kupovinom na kvantašima i donošenem na pijačne tezge-objašnjava Milojević razloge za loše stanje pijačarstva u Srbiji.

Kako kaže, samo za godinu dana registrovan je pad prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama, od pet odsto.

-U 2014.godini promet poljoprivrednih prozvoda na pijacama u odnosu na sav promet ovih proizvoda u Srbiji bio je 20 odsto, u 2015. je 15. Tako je i sa pijacama u Nišu. Teška situacija sa preduzećima koja se bave pijačarstvom je posledica smanjenja fizičkog zauzeća kapaciteta, što se direktno odražava na prihode preduzeća, jer ga ostavruju isključivo izdavanjem tezgi u zakup-dodaje Milojević.

Svi ovi faktori koji negativno utiču na poslovanje tradicionalnih pijaca, odnosno pijačarskih preduzeća, nameću novu politiku borbe za opstanak. Milojević kaže da niška Tržnica insistira na stalnom kontaktu sa zakupcima tezgi jer od njih potiče jedini prihod preduzeću.Cilj pronaći način kako ih zadržati i kako pridobiti nove.

-Deo čitavog niza mera koje smo preduzeli kako bi nastavili sa stabilnim poslovanjem je smanjenje cena za korišćeje kvantaške pijace. Sada se za kamion od pet tona i više naplaćuje taksa od jedog dinara po kilogramu robe, a ranije je to bilo 30 odsto od ukupne vrednosti dopremljene robe. Tako smo smanjili i promet robe na crno. Drugo, na pojedinim pijacama poput one na Bubnju, smanjili smo iznos zakupa za 40 odsto, što je povećalo broj mesečnih rezervacija za 200 odsto, u poslednja dva meseca. Rekonstrusali smo objekat za prodaju sira i mlečnih proizvoda na pijaci Tvrđava, na Durlanskoj je rekonstruisan krov, uređena je infrastruktura na OTC-u, otvorili smo tri nove pijace-u Brzom Brodu, Novom selu i na Delijskom visu, a do kraja meseca biće otvorena i pijaca u Somborskoj. Tako ćemo imati ukupno 17 pijaca, jer kao gradsko preduzeće moramo da budemo servis građana. Međutim, od svih 17 samo su tri profitabilne, priznaje naš sagovornik.

Kako procenjuje, pijačna delatnost u Srbiji,pa i u Nišu, dugoročno gledano ima budućnost,ali samo uz odgovarajuće reforme.

-Pre svega, mora da se promeni krut odnos prema zakupcima tezgi, treba osavremeniti pojedine zakonske koncepte, mora da se ulagaže u stvaranje boljih uslova za rad zakupaca, jer rade i na plus 50 i na minus 20 stepeni, cele godine. Lokalne samouprave moraju da utvrde ekonomske cene svih komunalnih usluga, pa i izdavanja tezgi na pijacama. Tržišna ekonomija je na vratima javnog sektora i samo ona može održati pijačarstvo-kategoričan je Milojević.

Kako kaže, da bi opstali,zajedno sa sindikatima doneli su odluku da se protežu koliki im je guber-plate su manje za 18 odsto od plana, ali su redovne. Preduzeće nema kreditnih zaduženja, osim dozvoljenog minusa koji se redovno izmiruje. Nemaju nikakave subvencije, niti donacije i uz dobro ekonomsko predviđanje i procenu, nakon 10 godina, zadnje tri Tržnica posluje pozitivno.

-Uz to, sada smo sposobni da redovno vraćamo dugove koji datiraju čak od 1996. godine, prema robnim rezervama i za 13 godina korišćenja gradskog građevinskog zemljišta-dodaje Milojević.