Мраз у априлу обрао кајсије и брескве, шта ће остати за јесен

Све нас је изненадио прошлонедељни снег, али и ниске температуре и мраз. Таман кад смо помислили да је томе крај, ево новог захлађења. Због оваквог времена највише брину воћари.

Професор Драган Радивојевић, са катедре за воћарство Пољопривредног факултета Земун рекао је гостујући у Јутарњем програму да је овај мраз најмање погодовао врстама које рано цветају, тако да је нанео највеће штете кајсији, сортама брескве које рано цветају, посебно оне сорте из Италије и Шпаније које нису погодне за наше подручје, а на традиционалним сортама штете су знатно мање.

Према његовим речима, највише штете је у котлинама и долинама где се накупљају хладне ваздушне масе јер је 8. и 9. априла на таквим теренима била температура и до минус седам.

"Тренутно цветају трешње, крушке, шљиве. Ја очекујем велике проблеме не само због мраза већ и због хладног периода и код трешње и код крушке јер немамо лет пчела при ниским температурама. Тако да може род да изостане, јер није дошло до формирања плодова. Таква ситуација може да се догоди и код шљиве", навео је професор.

Додао је да јабука најбоље подноси ниске температуре и да код ње очекује најмање проблема.

Нагласио је да је дефинитивно најосетљивија кајсија и да се за ту врсту зна да не можемо имати сваке године род.

Када је реч о заштити од пролећних мразема, Радивојевић је истакао да је она веома тешка, да постоје методе превенције, али да су веома скупе.

"Најефикаснија метода од мразева је орошавање воћњака, међутим, то је веома скупа мера која захтева огромне количине воде. Тако да је то могуће само у подручјима поред великих водених површина. Захтева снажне пумпе које у истом тренутком треба да орошавају док траје мраз, који може да траје и 10 сати, и неколико дана узастопно", каже професор.

Каже да је најатрактивније воће за засад тренутно јабука, боровница, нешто мање трешња, да су веома скупи засади за њега с обзиром на то да се остварује висок профит, тако да улагања по једном хектару могу ићи и до 70.000 до 80.000 евра.

Према његовим речима, држава подстиче овакве засаде, а за велике површине могу се искористити и средства ИПАРД-а.

"Средства доприносе већем засаду јабука, тако да сада има три или четири пута више под јабукама него пре 15 година", истака је професор.

Када је реч о губицима од мраза, Радивојевић је рекао да се могу очекивати губици, да се у односу на прошлу годину може очекивати мањи род за неке врсте, али за неке се још не зна.

"За сутра имамо у најави ниску температуру и она може бити штетна за јабуку, али како ће бити не можемо са сигурношћу предвидети. Ако не буде испод минус два, нећемо имати код јабуке веће штете, осим у подручјима где је могућност појаве мраза већа", навео је Радивојевић.