Нишка зелена салата на трпезама Европе

Нишке Вести су истраживале каква је процедура морала да се поштује да би се овај пољопривредни производ пласирао на захтевно тржиште ЕУ. Славиша Динић, један од оснивача задруге „Дар природе“ и одборник у СГ Ниша, упозорава да се пољопривредника не треба сећати само за сликање пред изборе, већ им треба стално пружати помоћ.

Да се све може кад се хоће, сведочи Југослав Јанковић, пољопривредни произвођач из села Трнава код Ниша. Уз помоћ задруге „Дар природе“, партнеру из Немачке продао је два шлепера зелене салате. Салату узгаја у пластеницима на свом газдинству на 300 ари површине. За Нишке Вести каже да овај велики извозни посао не би успео да реализује без бројних едукација на које је ишао и које су му помогле да усвоји неке од ЕУ стандарда у производњи.

„Ишао сам на све едукације које су биле организоване за пољопривреднике. Зелену салату сам сада продао по 40 до 50 процената вишој цени него што је код нас. Да је нисам извезао, она би због ниских темпертура пропала. Сигурно би 70 процената салате пропало, док би осталих 30 продао у бесцење. Немачки партнер је добио тачно 15.800 комада зелене салате, која је била упакована по свим европским стандардима, а шлепере смо напунили за дан и по“, каже произвођач Јанковић.

У овом извозном пројекту је активно учествовала пољопривредна задруга „Дар природе“, а један од оснивача задруге је и одборник у СГ Ниша, Славиша Динић, који се и сам бави пољопривредном производњом. Динић за Нишке Вести каже да је неопходно пратити захтеве купца.

„Почев од изгледа, величине производа, третирања у свим фазама раста, па до паковања. Поступак је био мало мучан, посебно за први шлепер који је смо испратили из Ниша. За други је све било много лакше. Потребно је било да у једну гајбицу стане 12 комада салате, прописано је и како се она ређа, комади су морали бити тежине од 300 до 500 грама.“ сведочи Динић.

Он истиче да је искоришћеност производа у пластеницима у земљама ЕУ 80 до 90 процената, што значи да скоро нема комада који се морају одбацити, док је код нас тај проценат знатно мањи.

„То су стандарди које ћемо морати да задовољимо у наредном периоду ако желимо да извозимо наше производе. Савети купца су важни, јер наш партнер из Немачке није само купац, него је и сам произвођач зелене салате на неколико хектара површине. То значи да има богато искуство у производњи и то искуство је веома вредно за нас и ми га користимо,“ истиче Динић.

Оснивач задруге „ Дар природе“ је и дипломирани агроном Александра Брзаковић, која подвлачи да је кључно усвајање стандарда ЕУ у пољопривредној прозводњи и другачија организација српских пољопривредних газдинастава.

„То у крајњем значи бољи квалитет производа, што је најбитније. Увођење стандарда који гарантују безбедност производа „Глобал ГАП“ који прати добре произвођачке праксе је неопходно да би српски производи били конкуретни на европском тржишту. Безбедност производа није битна само за извоз, битна је и наше тржиште, да у сваком тренутку знамо какву храну једемо“, каже Александра Брзаковић.

Задруга „Дар природе“ је на путу да добије лиценцу и за производњу органске хране, а у току је прирема за усвајање „Глобал ГАП“ стандарда.

„Мени није познато да у нашој земљи постоји газдинство, предузеће или задруга која је усвојила овај стандард, а то је кључно, јер отвара многе могућности. Европска пракса показује да је неопходно увођење књиговодства на газдинству, вођење такозване „књиге поља“, увођење „фар –менаџмента“, постојање дугорочног пословног плана за свако појединачно пољопривредно добро. То наши произвођачи не могу сами, зато је битна стручна подршка и едукација, а пре свих, државне институције треба да буду оспособљене за пружање ове врсте помоћи спрском произвођачу,“ рекла је Александра Брзаковић.

На наше питање да ли има организованих едукација за пољопривреднике нишког региона, како би научили да успешно усвоје захтеве ЕУ тржишта, Славиша Динић је одговорио:

„Едукације пољопривредника је актуелна власт зауставила проглашавајући их „фантомским“ и „лоповским“. Ми смо их почели јер смо имали визију у ком смеру треба да се развија пољопривреда у овом крају, јер то јесте наша огромна развојна шанса. Треба напоменути да смо у 2012. дошли до директних субвенција у пољопривреду од 40 милиона, а да су оне 2015. године износиле само 4 милиона динара, дакле десет пута мање.“

У овом „пионирском“ извозном подухвату, сви су задовољни, и произвођач и купац. До априла 2016. године, пут земаља ЕУ кренуће још неколико шлепера зелене салате, најавио је Славиша Динић и додао:

„Пре неколико година имали смо план за наше повртаре, изградњу повртарског центра у селу Лалинац. Нажалост и то је заустављено. Након мог првог обраћања у градском парламенту, када сам рекао да још има људи који размишљају о пољопривреди, да има нас који помажемо пољопривредницима и око пласмана на ЕУ тржиште, актуелна власт је одмах звала пољопривреднике са намером да се сликају са њима када крене нова испорука. Што би наш народ рекао „нит' лук јео, нит' мирисао“, а траже да се сликају. Очигледно да се избори ближе, јер се пољопривреде сете само када треба да се скупе политички поени“, закључио је Динић.