Нишка села траже своје место на туристичкој мапи Србије

Платформа ће на једном месту окупити категорисана сеоска туристичка домаћинства из целе Србије и омогућити им да своју понуду представе домаћим и страним гостима.

Вишња Ракић, помоћница министра туризма и омладине, навела је да је број категорисаних сеоских туристичких домаћинстава у Србији за неколико година вишеструко повећан.

„Пре доношења прве уредбе и расписивања првог јавног позива имали смо око 600 категорисаних сеоских туристичких домаћинстава. Данас их имамо 1.947“, рекла је Ракић.

За развој руралног туризма Министарство туризма и омладине издвојило је 256 милиона динара у 2024. години, док је за 2025. и 2026. годину издвојено по 150 милиона. Исти износ планиран је и за 2027. годину.

Максимална подршка по домаћинству, односно пројекту, до сада је износила 2,9 милиона динара. На југу Србије, како је речено, постоји значајно интересовање домаћина за ову врсту подршке.

Ниш има мање од 20 категорисаних домаћинстава

Да Ниш у овом сегменту има доста простора за развој, указао је директор Туристичке организације Ниш Горан Милосављевић.

Према његовим речима, туристичка понуда града дуго је била усмерена пре свега на културно-историјско наслеђе и гастрономију, док су потенцијали околних села били у другом плану.

„Све до пре две-три године мало смо занемаривали околину на уштрб културно-историјске и гастрономске понуде. Међутим, савремени туриста не тражи само град, историју, добру храну и провod. Тражи уживање и опуштање, а нишка села то и те како имају“, рекао је Милосављевић.

Као пример навео је Књажевац, који има више од 100 сеоских туристичких домаћинстава, док их је у Нишу мање од 20.

„То није нешто за похвалу. Надамо се да ће Ниш у наредној години експлодирати у смислу сеоског туризма“, казао је Милосављевић.

Ражањ уз ауто-пут види шансу за стране госте

Међу домаћинима који очекују већу видљивост захваљујући новој платформи је и Ненад Лапчевић из Ражња, власник сеоског туристичког домаћинства „Ражањка“.

За домаћине из мањих и неразвијених средина, каже, значајно је да добију место на којем ће њихова понуда бити доступна већем броју туриста.

„Нама из малих средина и неразвијених општина много значи да можемо да се промовишемо. Надамо се да ЕКСПО неће остати само у Београду, већ да ће се туристи мало проширити и даље“, рекао је Лапчевић.

Посебну прилику види у близини Ражња ауто-путу којим пролазе туристи из различитих европских земаља.

„Сада су нам гости махом наши људи, понеко из Бугарске и Северне Македоније. Ауто-путем пролази много туриста из Турске, Грчке и Мађарске и циљ нам је да их привучемо да сврате, макар накратко, па да поново дођу“, каже Лапчевић.

Он сматра да је велики део потенцијала сеоског туризма и даље неискоришћен.

„Мислим да није искоришћено ни десет одсто потенцијала који имамо“, истиче Лапчевић, уз оцену да сама платформа неће бити довољна без континуиране промоције и информисања домаћина о могућностима које им се пружају.

Платформа повезана и са ЕКСПО 2027

„Села Србије“ биће повезана и са ЕКСПО 2027, а на платформи ће бити представљена категорисана домаћинства евидентирана у систему еТуриста.

Промоција домаћинстава биће бесплатна, док је планирано и даље проширивање садржаја платформе. Посетиоцима ће бити доступни туристички водичи, а уз помоћ вештачке интелигенције моћи ће да креирају и персонализоване планове за обилазак Србије.

„Није ЕКСПО само Београд. ЕКСПО је Србија. Можда неко жели мир, а где га можемо пронаћи? Управо у сеоским туристичким домаћинствима“, поручила је Ракић.