Белорусија против српског сира, пропаст преговора о сарадњи са Евроазијском унијом

Пут до руског тржишта далеко је од лаког и једноставног. Тако је рампа спуштена на споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом, јер преговори још нису завршени. Овај пут, договору се препречило 1.000 тона сира, за које је Србија желела да буду квота за извоз на тржиште земаља ове уније, тачније, највише Русије.

- У суштини, ми преговарамо са целом Унијом, која је економски интегрисана групација, али нам је кључно руско тржиште - објашњава Јагода Лазаревић, специјални саветник министра трговине.

- Сиреве за које тражимо квоту, већ пласирамо у Руску Федерацију. Исто тако, желимо тамо да понудимо и алкохол, али други су се томе противили, како би заштитили своје позиције на тржишту. Србија не може никог да угрози, јер су то симболичне количине. Тражимо квоту од 1.000 тона за сир, али се томе противи Белорусија. Иначе, они годишње произведу 200.000 тона сира, а 185.000 тона заврши на тржишту Русије. Ми тражимо 1.000 тона и они се буне.

Савез је настао на иницијативу руског председника Владимира Путина 2015. године и ту Унију чине Белорусија, Јерменија, Казахстан, Русија и Киргизија. Тржиште обухвата више од 180 милиона становника, а тренутна размена робе са Србијом достиже 2,8 милијарди долара. Највише се тргује са Русијом.

Према речима Лазаревићеве, интерес Србије јесте да задржи висок степен трговинске либерализаације, али и да добије нека нова проширења. Преговори о новом споразуму, који су прекинути, требало би да замене постојеће билатералне споразуме, које Србија има са Русијом, Казахстаном и Белорусијом.

- Тражили смо бесцарински режим за неке врсте сирева, алкохол и цигарете - објашњава Лазаревићева. - И даље се приликом извоза наших производа наплаћује царина за те земље. Бесцарински режим нам се одобрио за воћне ракије, али за остале производе није. Били смо упорни да причамо о томе и да онда тражимо квоте, 1.000 тона за сир, 2.000 тона за цигарете и 50.000 литара за вињак. Што се вињака тиче, ту се противила Јерменија, пошто они штите своју позицију на руском тржишту, јер извозе неку врсту коњака.

Белорусији су сметали сиреви. А обе земље биле су и против цигарета. Наши аргументи су били да бисмо сир и вињак извозили углавном у Русију, а цигарете за Киргистан. Захтеви су нам врло умерени и скромни, ако гледамо капацитете које то тржиште може да прими.

Како објашњава Лазаревићева, Русија и Белорусија сиреве могу да извозе на територију Србије без царина. Чак и цигарете из Русије у Србију улазе без царина, а наша земља, ако извезе цигарете код њих, плаћа 18 одсто царине.

- Не желимо да одустанемо од наших захтева - јасна је Лазаревићева. - Штитимо нашу индустрију и потенцијалне потрошаче, да им отворимо ново тржиште и добијемо више него што смо имали, како бисмо смањили асиметрију која постоји на нашу штету.

Свакако, требало би опет са њима да се сретнемо у наредних месец или два. Ово је битно и за наше извознике, јер 70 одсто укупне производње сира иде на руско тржиште. Ако се погледа и структура извозника, то су углавном страни инвеститори, који су дошли овде, запошљавају наше раднике, јер им је Србија добра веза за извоз на ово тржиште. Због овог споразума су инвеститори и дошли.

Према речима Лазаревићеве, Србија је тражила да нам дозволе воћне ракије, а заузврат ће одобрити Белорусији извоз вотке. За коњак смо понудили квоту од 2.000 тона.

- У преговорима смо имали подршку Русије, али белоруска страна је то стопирала - казала је Лазаревићева. - Да би договор био постигнут, мишљење мора бити јединствено.

Ј. Субин, Вечерње новости