Процена светске банке: Србија на здравим ногама, али тешко до раста од 3,5 одсто

Најављено повећање плата ће неповољно утицати на привредни раст и довешће до повећање дефицита, а резултати индустрије су у првој половини године били разочаравајући, закључци су Светске банке.

Светска банка је у новом редовном економском извештају за Западни Балкан, под насловом "Растуће неизвесности", прогнозу раст бруто домаћег производа (БДП) Србије смањила на 3,3 одсто, а очекивани средњорочни раст је четири одсто.

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва је на представљању извештаја рекао да је српска економија на "здравим ногама" и да реформе иду у добром смеру, али да привреда може да има и боље резултате од постигнутих. За то је неопходно, како је истакао, неколико реформи које би допринеле да привредни раст у средњем року буде од пет до седам одсто.

Према оцени стручњака Светске банке, потрошња и инвестиције у Србији, иако снажне, неће бити довољне да надокнаде последице успоравања раста извоза, јер су успорене привредне активности главних трговинских партнера, пре свега Италије, али и Немачке.

Најављено повећање зарада у јавном сектору ће, како је указано, вероватно додатно допринети неповољној промени покретача привредног раста. "Поред тога ова мера ће учинити да одржавање фискалне равнотеже буде много теже, а повећаће се и дефицит", наводи се у извештају Светске банке.

Указано је да је већа потрошња у Србији, како јавна тако и приватна, углавном последица раста увоза, који је у првој половини ове године увећан 12,2 одсто, а очекује се да ће тај тренд бити настављен до краја године.

"Резултати индустрије су у првој половини године били разочаравајући, а први показатељи указују и на скромну пољопривредну сезону", наводи се у извештају Светске банке.

"Раст БДП зависи од реформе јавног сектора, правосуђа и институција"

Економиста Светске банке у Београду Лазар Шестовић је рекао да дефицит текућег рачуна бележи снажан раст, односно да је изражено у еврима у првој половини ове године уваћан за 51 проценат у односу на претходну годину. Раст дефицита текућег рачуна је, како је објаснио, углавном био условљен повећањем трговинског дефицита од 16 одсто, јер је извоз повећан 8,5 одсто, а увоз 10,2 одсто.

Он је навео да је добро што расту стране директне инвестиција, које су у првој половини године износиле 1,8 милијарди евра, 28 одсто више него у истом периоду прошле године, што је и више него довољно за финансирање дефицита текућег рачуна.

Према његовим речима, да би било боље да плате у јавном сектору буду повећане у складу са растом БДП-а и инфлацијом, а не више од тога, како је одлучила Влада.

Влада Србије би требало да настоји да задржи конкурентност привреде, а томе не доприноси ни најављено повећање зарада мимо реалних могућносту, упозорила је Галина Андронова Винселет, руководилац сектора у Светској банци за макро-економке политике у Европи и централној Азији.  

Она је навела да се и у Србији, као и региону, настављају позитивна кретања на тржишту рада, пре свега услед креирања нових радних места.

Према оцени стручњака Светске банке, средњорочне пројекције раста БДП-а Србије у великој мери зависе од брзине структурних реформи, јер још није реформисан јавни сектор који карактерише озбљна неефикасност државних предузећа.

Предложена је и даља реформа правосуђа и државних институција, унапређење регулативе финансијског сектора, већа подршка развоју малих и средњих предузећа и лакша процедура у трговини са светом.

"Краткорочно, најважније питање је време трајања изборне кампање и периода потребног за формирање нове владе", упозорили су стручњаци Светске банке.