Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Петровић: Привредни раст привременог карактера, у Румунији знатно већи животни стандард

Bookmark and Share

21.12.2019. Бизнис, Бета, Н1

Животни стандард, мерен бруто домаћим производом (БДП) по становнику, у Румунији је 60 одсто изнад стандарда у Србији, у Бугарској око 30, а у Мађарској око 80 одсто јер су те земље од 2010. године оствариле укупан економски раст у просеку 35 одсто, а Србија 20 одсто, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Петровић: Привредни раст привременог карактера, у Румунији знатно већи животни стандард

Он је у интервјуу за магазин "Бизнис" рекао да Србија има потенцијал за привредни раст од пет одсто годишње што би омогућило да се смањује заостатак за тим земљама централне и источне Европе (ЦИЕ), али да "сада једва успева да добаци до 3,5 одсто".

"Тачно је да је Србија са растом БДП-а од 4,8 одсто у трећем кварталу имала други најбржи раст у ЦИЕ, иза Мађарске, али зато је у првој половини године, заједно са Албанијом и БиХ, била на самом зачељу", рекао је Петровић.

Додао је да се "јавност слабо извештава" да је до убрзања привредног раста у другој половини 2019. дошло првенствено због изградње гасовода Турски ток и због тога раста грађевинарства од чак 35 одсто.

 Сви други сектори привреде, како је рекао, задржали су сличан раст као у првој половини године, што значи да ће привредни раст Србије када се заврши највећи део радова на изградњи гасовода, до краја 2019. године, највероватније поново вратити ка свом уобичајеном тренду који износи највише 3,5 одсто годишње.

На питање да ли то значи да се неће остварити планирани привредни раст од четири одсто у 2020. години Петровић је рекао да "за сада тако изгледа".

Корупција и инвестиције

Оценио је да је могуће да се током 2020. појави неки појединачни пројекат који ће значајно да допринесе расту БДП-а попут, на пример, најављене инвестиције кинеског Зиђина у нови рудник бакра у Бору што би ad hoc (због тога) поново увећало стопу раста, али да се развој једне земље не може ослањати на појединачне пројекте, ма колико они били велики.

"Улога Владе, пре свега, јесте да обезбеди услове за брз економски раст који је распрострањен на све делове привреде, али она то годинама не успева. Стварање услова за дугорочно снажан и распрострањен привредни раст много је важније питање од тога колика ће бити стопа раста у једној години или једном кварталу", рекао је Петровић.

Истако је да привредни раст зависи од више чинилаца, али да се два нарочито издвајају, висока корупција и недовољна владавина права.

Србија је, како је рекао у истраживању Светске банке по овим индикаторима међу најлошије оцењеним земљама у Европи.

"Висока корупција даје подстицај приватном сектору да новац улаже у канале који ће му омогућити добијање привилегованог положаја на тржишту, уместо да та средства усмерава у освајање нових технологија, куповину савремене опреме, обуку запослених и друго, што би онда јачало конкурентност и покретало раст читаве економије", рекао је Петровић.

Додао је да домаћи приватни сектор није стимулисан да инвестира у земљи у којој владавина права није на одговарајућем нивоу и не штите се ефикасно уговорне обавезе приликом обављања пословних активности.

Плате и БДП

Петровић је рекао да плате у јавном сектору расту брже од БДП-а и да је спорно то што се повећања поново врше произвољно по различитим секторима, без чврсте анализе која говори којим пословима и у ком износу је потребно повећати зараду.

"Можда је једино оправдано изнадпросечно повећање зарада у здравству, медицинских сестара од 15 одсто, а лекара од 10 одсто јер и наше анализе, као и тржишни сигнали показују да су медицински радници у Србији заиста слабије плаћени, него на пример, запослени у просвети", рекао је Петровић.

У буџету за 2020. било је, према његовим речима, "простора за двоструко веће смањење пореза на зараде од оног које је усвојено, али и за нешто снажније повећање инвестиција, пре свега у комуналну инфраструктуру, канализацију, водовод, депоније отпада, пречишчиваче отпадних вода, али је "Влада популистички одлучила да та средства искористи на повећање зарада".

 Буџетом за 2019. годину плате у јавном сектору су, како је рекао, повећане много брже од привредног раста, у просеку за око девет одсто, а да је Влада у 2019. и 2020. повећавала плате онолико колико је економски оправдано, односно у складу са растом привреде, пореско оптерећење зарада могло је да се смањи са 63 одсто нето зараде на 58 одсто нето зараде, уместо са 63 на 61 одсто.

Расипичка ЕПС

На питање шта показује анализа пословања Електропривреде Србије (ЕПС) као највећег предузећа од кога зависи привредни раст Петровић је рекао да то предузеће мора да повећа инвестиције за 50 одсто у односу на садашњи ниво и да годишње улаже око 600 милиона евра уместо 350-400 милиона евра.

"Инвестиције се морају повећати због раста производње и потрошње електричне енергије, а други разлог је то што ЕПС превише загађује животну средину."

Петровић је рекао да је нетачна тврдња Антића (министра енергетике Александра Антића) да је Фискални савет користио старе податке о загађењу ЕПС-а из 2016. године, а да се у међувремену стање поправило.

"Стање се није поправило. Управо је објављена нова компаративна студија о загађењу која потврђује да је термоелектрана Костолац "Б" и даље највећи загађивач сумпор-диоксидом у Европи, упркос изградњи постројења за одсумпоравање 2017. и да су те емисије десет пута веће од дозвољених", рекао је Петровић.

Истакао је да ЕПС мора да се реформише, а најпре би "коначно морао да се реши вишка запослених радника", али и да уреди систем зарада и награђивања у предузећу.

Просечна плата у ЕПС-у је, према његовим речима, "неспорно превисока јер ће у 2020. години премашити 100.000 динара".

"Плата неквалификованих радника у ЕПС-у је 20 одсто већа од просечне плате у земљи и изнад је плате факултетски образованих радника у просвети", рекао је Петровић и додао да с друге стране, максимална зарада од 1.500 до 2.000 евра тешко да може да привуче најбоље стручњаке који би одговорно доносили кључне одлуке у ЕПС-у са годишњим приходом од преко две милијарде евра.

 Таква расподела зарада, како је рекао, стимулише запошљавање мање квалификованих и мање продуктивних радника, тако да сада проблем није само превелики број укупно запослених већ и њихова неодговарајућа структура.

Указао је да треба ;смањи техничке губитке на мрежи, спречавати крађу струје и повећавати степен наплате испоручене електричне енергије јер, на пример струју не плаћају ГСП "Београд", Ресавица, Јумко.

Петровић је рекао да на све те проблеме "ЕПС у последњим годинама преузима губиташка предузећа" која су раније била већ издвојена из ЕПС-а, попут "Колубара грађевинара" које има просечан годишњи губитак већи од 500 милиона динара, а производи, између осталог ПВЦ столарију, намештај и има свој воћно-лозни расадник.

"Није потпуно јасно зашто се ЕПС-у толико гледа кроз прсте, тим пре што овакво његово пословање вуче предузеће из године у годину у све дубљу провалију. Ми смо се у Фискалном савету из прве руке уверили у посебне привилегије које има ЕПС у односу на остатак јавног сектора кад смо установили да ово предузеће једино није испоштовало законску обавезу о умањењу зараде својих запослених у 2015. години", рекао је Петровић.

Проблематичне субвенције

Он је оценио и да су велика издвајања државе за плаћање казни и пенала и да је у 2020. години за то намењено и 22 милијарде динара у буџету Србије, а да "проблематичне субвенције инвеститорима, износе пола од тога".

"Највећи део ових давања одлази на одштете које држава мора да плати због повреда различитих уговора. Неки од ранијих случајева су плаћања за неизвршену обавезу концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега (1,6 милијарди динара), или око четири милијарде динара грчком Митилинеосу који је имао спор са РТБ Бором", рекао је Петровић.

Додао је да би држава морала да направи евиденцију свих уговора који су довели до плаћања казни и пенала и да утврди и повећа одговорност запослених који у њено име праве и спроводе уговоре са приватним компанијама, као и да преиспита како се заступа држава у међународним споровима и зашто се ти спорови готово по правилу губе.

Србија без завршног рачуна

Петровић је рекао и да Скупштина Србије више од 15 година није расправљала и усвајала Закон о завршном рачуну буџета, а да Влада Србије последње три године није достављала завршне рачуне Скупштини.

"Завршни рачуни су показали да у пракси долази до великог одступања између плана и извршења, па је тако у 2018. години чак 850 милиона евра потрошено другачије од плана предвиђеног буџетом", рекао је Петровић.

Главни разлог за то је, како је рекао, интензивно коришћење текуће буџетске резерве, која омогућава прерасподелу средстава буџетских корисника током године.

"Та пракса законски је омогућена изменама Закона о буџетском систему из 2014. и 2015. године након чега је буџетска резерва повећана преко четири пута у односу на претходне године и сада се у завршним рачунима та законска могућност веома интензивно користи у пракси.

Додао је да завршни рачуни и даље не садрже неке веома важне информације, попут списка корисника државних субвенција за инвестиције, укључујући и тачна средства која су им одобрена.

Коментара: 0


#   буџет   Фискални савет   БДП   привредни раст   Павле Петровић
@


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима