Фискални савет анализира: Србија због корупције има најмањи раст у Европи

Привреда Србије тренутно расте скоро два процента мање од свог потенцијала, односно има раст од нешто преко три одсто уместо потенцијалних пет одсто, закључак је анализе коју је Фискални савет припремио за Копаоник бизнис форум.

Половина тог заостајања односи се на слабу владавину права и високу корупцију. Друга половина заостајања односи се на ниске инвестиције (0,7 процентних поена) и недостатака у образовном систему (0,2 процентна поена).

Привреда Србије тренутно расте скоро два процента мање од свог потенцијала, односно има раст од нешто преко три одсто уместо потенцијалних пет одсто, закључак је анализе коју је Фискални савет припремио за Копаоник бизнис форум.

Анализом је утврђено да Србија има низак привредни раст не због неких краткорочних или секторских ефеката, већ због системских проблема.

У извештају се наводи да је по економском развоју и животном стандарду становника, Србија при самом дну међу европским земљама.

„БДП по становнику Србије упола је мањи од земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) и тек је на трећини нивоа развијених земаља Западне Европе. БДП по становнику у Србији био је на почетку деценије на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. пао је на испод 55 одсто.

„Оцењујемо да привредни раст Србије структурно заостаје 1,5 до два одсто годишње. Требало би да остварује дугорочне стопе привредног раста од око пет одсто уместо садашњих три-3,5 одсто“, наводи се у анализи и додаје да су земље ЦИЕ смањивале разлику у дохотку у односу на ЕУ по два одсто годишње, управо онолико колико Србија губи због корупције, недовољних инвестиција и слабог образовања. Уместо да Србија као неразвијенија земља остварује раст за око један процентни поен више од ЦИЕ, ми у ствари имамо спорији раст за 0,5 до један одсто.

Фискални савет наводи и да је према истраживању Светске Банке (World Governance Indicators – WGI) које мери различите параметре квалитета институција, Србија је једна од ретких европских земаља која је по степену владавине права и висини корупције у 2017. била у негативној зони, са оценом -0,28. Уколико бисмо индикаторе корупције и владавине права подигли само на ниво окружења, Хрватске, Румуније или Бугарске привредни раст би се убрзао за 0,5 процентних поена.

Такође, забрињава то што је дугогодишњи тренд постепеног побољшања ових индикатора прекинут у 2014. години и од тада долази до погоршања.

Други битан разлог за подбачај у расту је недовољно инвестирање. Са инвестицијама од око 18 одсто БДП-а недостаје још око пет, шест одсто БДП-а до нивоа примереног садашњем нивоу развијености.

Иза недовољног нивоа инвестиција у Србији стоје ниске инвестиције и јавног и приватног сектора.

„Анализе које смо спровели показују да би јавне инвестиције у инфраструктуру требало повећати за најмање један процентни поен, инвестиције јавних државних и локалних предузећа такође за нешто преко једног процентног поена БДП-а, а инвестиције домаћег приватног сектора за три, четири поена БДП-а.

Такође, корупција и владавина права, осим директног утицаја на убрзање привредног раста додатно утичу на убрзање привредног раста и посредним каналом и то преко повећања приватних инвестиција.

М.О. Данас