Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Фискални савет: Не могу се повећавати плате у овој години

Bookmark and Share

Београд 04.07.2019. М. Обрадовић

Фискални савет је представљајући своје мишљење о нацрту Фискалне стратегије за 2020. до 2022. године, поздравио намеру Министарства финансија да се држи дефицита од 0,5 одсто БДП-а годишње као и намеру да се повећају инвестиције, али је указао и на неке недостатке, међу којима је и незавршавање платних разреда у јавном сектору већ пет година.

Фонет
Фонет

Фискални савет је представљајући своје мишљење о нацрту Фискалне стратегије за 2020. до 2022. године, поздравио намеру Министарства финансија да се држи дефицита од 0,5 одсто БДП-а годишње као и намеру да се повећају инвестиције, али је указао и на неке недостатке, међу којима је и незавршавање платних разреда у јавном сектору већ пет година.

Павле Петровић, председник Фискалног савета истакао је да је фискални простор ограничен, да нема пара за све најаве и обећања и да би држава требало да на врх приоритета стави инвестиције у инфраструктуру и смањење пореских оптерећења зарада. Према његовој оцени, дефицит од 0,5 одсто БДП-а годишње је добра мера која ће омогућити да се до 2022. јавни дуг смањи на 45 одсто.

– У стратегији се већ налазе неке ствари на које смо указивали, као на пример да ће јавне инвестиције бити 4,5 одсто БДП-а, али нема структуре инвестиција. Не знамо да ли ће и у којој мери то бити улагања у инфраструктуру, у животну средину или можда у пројекте који немају ефекат на привредни раст. Такође, Фискална стратегија не оставља фискални простор за смањење доприноса на зараде или то чини минимално, са 62 на 61 одсто. Ми смо прошле године предложили да се у овој години оптерећење смањи са 63 на 60 одсто, али је приоритет владе био већи од оправданог повећање плата у јавном сектору – оценио је Петровић.

У стратегији се такође наводи да ће пензије и плате у наредним годинама пратити привредни раст, што Фискални савет поздравља, упозоравајући да онда нема простора за већа повећања од тога. Пензије ће од следеће године највероватније бити усклађиване по тзв. швајцарској формули, половина са растом зарада, а половина са растом цена, а онда би пензије у 2020. могле порасти за око шест одсто. Исто се односи и на раст плата у јавном сектору за које се у стратегији наводи да ће бити у складу са привредном снагом, што значи да би и оне следеће године могле порасти за око шест одсто.

– За плате у јавном сектору није дефинисано, али требало би да знамо да ли ће Влада да се држи онога што пише у стратегији, а то значи да нема места обећањима о повећању плата већем од око шест одсто. Нема простора ни за повећање плата у 2019. години и то не би смело да се деси. Ранијих година повећаване су плате и пензије у новембру или децембру, али то има мали ефекат на ову годину већ је то фактички повећање за наредну годину. Још нисмо имали ситуацију да се повећају плате и пред крај године и опет у јануару – рекао је Петровић.

Први пут по закону
„Ово је први пут од 2011. године да је нацрт Фискалне стратегија направљен и достављен Фискалном савету на време. Ми сада дајемо мишљење, а онда Министарство финансија до октобра треба да припреми ревидирану стратегију у којој ће усвојити наше примедбе или објаснити зашто их не усваја. Сада би требало да Влада и Министарство финансија ураде и завршни рачун буџета како би грађани могли да прате како је новац из буџета потрошен“, рекао је Петровић на конференцији за новинаре.

Према оцени Фискалног савета највећи економски проблем је низак привредни раст. У претходне три године он је износио 3,2 одсто годишње, док је у земљама централне и Источне Европе био 4,1 одсто, па уместо да пристижемо, ми све више заостајемо за државама ЦИЕ. Савет у свом мишљењу о стратегији наводи да овај документ не препознаје овај проблем и даје само парцијална решења.

– Дигитална трансформација, иновативни ваучери итд. могу бити помоћ само малом делу привреде. Те мере су маргиналне и не могу значајно да утичу на привредни раст. Проблем је недовољан износ инвестиција који тренутно износи 18,5 одсто БДП-а, а потребно је да буду веће од 23 одсто БДП-а. Стратегија добро адресира део проблема привредног раста. Предвиђа повећање инвестиција са четири одсто БДП-а у овој на 4,5 одсто БДП-а у наредној години. Указује се и на потребу за смањење доприноса на зараде, али нема дефинисаних средстава за то. Влада треба да подстиче привредни амбијент, смањи корупцију и повећа владавину права. Осим тога потребне су реформе јавних предузећа, пре свега ЕПС-а како би могли да инвестирају – истакао је Петровић.

Он је оценио да је би предлог да се повећају јавне инвестиције на 4,5 одсто БДП-а значио две милијарде евра инвестиција годишње. Уколико држава врати ниво улагања у наоружање на ниво од пре три године, то би значило да ће се инвестиције у инфраструктуру повећати за 500 милиона евра. Петровић истиче да су те две две милијарде годишње минималан ниво инвестиција потребан за бржи привредни раст, од тога 500 милиона годишње за заштиту животне средине и 1,5 милијарди за инфраструктуру, путеве и железнице, али да би требало јавне инвестиције подићи на пет одсто БДП-а односно око 2,3 милијарде евра годишње.

Ојачати правила
У Фискалној стратегији наводи се и потреба за јачањем фискалних правила са чиме се Савет слаже, али указује и да то треба убацити у закон. Никола Алтипармаков, члан Савета каже да би правила требало ојачати тако што би поред садашњег лимита за јавни дуг од 45 одсто БДП-а и дефицита од један одсто БДП-а требало у закон убацити да када је дуг већи од 45 одсто БДП-а, дефицит може бити највише 0,5 одсто БДП-а, а када је дуг преко 55 одсто БДП-а буџет мора бити уравнотежен.

Према анализи Фискалног савета за реализацију текућих и планираних пројеката у саобраћајној инфраструктури потребно је пет милијарди евра, до тога три милијарде за железницу, а 2,3 милијарде за путеве. Поред тога у наредних 10 до 15 година у заштиту животне средине неопходно је инвестирати око девет милијарди евра, од чега чак шест милијарди у сектор вода. У улагања у екологију укључене су и потребне инвестиције јавних предузећа, од чега само ЕПС-а око 800 милиона евра.

Судећи према фискалној стратегији и уопште понашању Владе чини се да успостављање платних разреда у јавном сектору уопште није међу приоритетима. Напротив. Владимир Вучковић, члан Фискалног савета истиче да се платни разреди планирају још од 2013. године, али да у пракси имамо само урушавање система кроз произвољна повећања зарада по појединачним министарствима. Тако у његовом примеру имамо да је неки службеник, на пример рачуновођа у МУП-у од 2016. године имао повећање плате од 28,4 одсто, а запослени на истом послу али у Министарству пољопривреде је имао повећање плате од 12,4 одсто.

– То је супротно принципу платних разреда, односно да исти посао буде једнако плаћен. Од 2016. године плате се повећавају произвољно, не постоје приоритети и ако се одмах не почне са тим процесом а у 2020. плате опет буду ад хок повећане, „зацементираће“ се лош систем и нелогичности које би онда било тешко исправити – упозорио је Вучковић, напомињући да основицу треба повећати на ниво близу минималне зараде и прекинути са повећавањем зарада целим министарствима, већ их повећавати по радним местима.

М. Обрадовић, Данас

Коментара: 0


#   Београд   Министарство финансија   инвестиције   финансије   Фискални савет   јавни дуг   привредни раст   Павле Петровић   Владимир Вучковић   фискална стратегија   Никола Алтипармаков
@


 


[ Додај коментар ]